1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Smrt koja se može izbeći

U Nemačkoj stotine hiljada ljudi živi bez zdravstvenog osiguranja, a time i bez neophodne lekarske intervencije. Savezna lekarska komora sada zahteva bolju zdravstvenu zaštitu za ljude bez dokumenata.

Ärztin Petra Tiarks-Jungk (M) gibt am 05.12.2011 im Gesundsheitsamt in Frankfurt am Main einer Frau (r), die unerkannt bleiben will, eine Packung mit Hustensaft. Tiarks-Jungk hilft im Rahmen der «Humanitären Sprechstunde» im Frankfurter Gesundheitsamt Menschen ohne Krankenversicherung. Meist sind es Illegale, Obdachlose, Sinti und Roma, Migranten, aber auch Deutsche ohne Versicherungsschutz sind darunter. Foto: Frank Rumpenhorst dpa/lhe (zu dpa-Korr «Leben ohne Krankenversicherung» vom 20.08.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Humanitären Sprechstunde Krankenversorgung ohne Krankenversicherung

Na početku je Marijana Santoš pokušavala da ignoriše bol, na kraju ju je nemački zdravstveni sistem koštao skoro života. Lekar hitne pomoći koga je mlada Brazilka u Karlsrueu pozvala, odbio je da je pregleda. "Nisam imala osiguranje, i trebalo je da platim 400 evra. Toliko novca nisam imala kod sebe", objašnjava Marijana.

Potom se taksijem odvezla u bolnicu, gde su je snašli još veći problemi: "Tražili su 400 evra za pregled, 300 za tretman i još 400 evra za lekove - unapred." Iako se mlada žena presavijala od bolova, nije dobila lekarsku pomoć.

Pitanje troškova

#24201273 © PhotographyByMK krankenkasse; arznei; arzt; zusatz; beiträge; geld; krank; gesundheit

Onima bez osiguranja, pomaže najčešće samo gotovina

To je možda ekstreman, ali ne i usamljen slučaj. Lekari u Nemačkoj su obevezni da ukažu pomoć i hitnim slučajevima bez zdravstvenog osiguranja, troškove na kraju preuzimaju socijalne službe. Međutim, šta je zaista hitan slučaj, o tome se mišljenja razilaze. Pre svega kod stranaca bez zdravstvenog osiguranja, mnogi lekari i bolnice odbijaju lečenje - iz straha da im neće biti isplaćeni troškovi.

A tu je i nesigurnost po pitanju neprijavljenih pacijenata u Službi za strance. Prema nemačkom zakonu o strancima, donedavno su lekari morali da prijavljuju organima kada leče ljude koji ilegalno borave u Nemačkoj. Taj propis je 2009. izmenjen i od tada lekari mogu da se u tim slučajevima pozovu na obavezu profesionalnog ćutanja. Ali zakon ostavlja otvorenim pitanje koliko duboko seže ta obaveza ćutanja i da li su i medicinski radnici oslobođeni od obaveze prijavljivanja.

Bolje bolestan nego proteran

Komisija za etiku Savezne lekarske komore zato zahteva od Savezne vlade opsežnije odredbe za lečenje ljudi bez zdravstvenog osiguranja. "Ne može biti da ljudi stranog porekla, iz straha da će biti proterani, uopšte ne potraže ili prekasno potraže lekarsku pomoć", rekao je Ulrih Klever, opunomoćenik za ljudska prava lekarske komore u četvrtak (2.5.) na jednoj konferenciji za štampu u Berlinu.

Ein Schild an der Praxistür weist am 13.02.2013 auf die Arztpraxis der Malteser Migranten Medizin in Berlin hin. Der Berliner Erzbischof Kardinal Woelki übernahm die Schirmherrschaft für die Praxis, die Patienten ohne Krankenversicherung behandelt. Foto: Stephanie Pilick/dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Malteška zdravstvena služba u Berlinu leči pacijente bez osiguranja

Tanja Krones koja je takođe učestvovala na konferenciji Komisije za etiku lekarske komore, predlaže preuzimanje troškova od strane države, pri čemu lekari ne moraju da odaju identitet pacijenata. Ona naglašava da je pre svega važno da se delotvorno razbije veza između lečenja bolesnih i mogućeg proterivanja.

Prema proceni Komisije za etiku, u Nemačkoj živi između 200.000 i 600.000 ljudi bez ikakve zdravstvene zaštite. Među njima su i "nestali" ljudi u procesu proterivanja, odbijeni podnosioci zahteva za azil, ljudi bez države, ali i deca, čiji su roditelji bez dozvole boravka. Uz to dolaze i građani EU, pre svega iz Bugarske i Rumunije, koji nisu osigurani i ilegalno rade na gradilištima ili u domaćinstvima.

Smrt koja se može izbeći

Slučaj Marijane Santoš je prema mišljenju lekarske komore ipak izuzetak. Mlada Brazilka je dva dana nakon što su lekari odbili da je prime u bolnicu, otišla za Brazil. Tamo joj je u bolnici ustanovljeno da ima nelečenu upalu bešike, koja je već zahvatila i bubrege. Marijana koja u međuvremenu živi i radi kao novinar u Bonu, kaže da tada nije bila pregledana "dan kasnije bi sve već bilo prekasno".

Ali nemaju svi toliko sreće kao Santoš. Ulrih Klever radi kao ginekolog u Frajburgu. On govori o slučaju jedne žene iz Makedonije koja je mogla da bude izlečena od raka grlića materice. Ipak niko nije želeo da plati lečenje žene koja je ilegalno u Nemačkoj. Ni on kao lekar nije mogao da spreči smrt koja se mogla izbeći. To je i jedan od razloga zbog čega se Ulrih Klever tako energično zalaže za humaniji odnos nemačkih organa prema bolesnima bez zdravstvenog osiguranja.


Autori: Alois Berger / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Senad Tanović