Smisao i besmisao sankcija | Politika | DW | 10.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Smisao i besmisao sankcija

Zbog krize na Krimu, Zapad preti vlastima u Rusiji. Pominju se zabrane putovanja, blokiranje računa i bojkoti međunarodnih skupova. Međutim, sve je veći broj političara i stručnjaka koji sumnjaju u svrhu takvih poteza.

Premijeri zemalja članica Evropske unije odlučili su da ta organizacija zamrzne pregovore sa Rusijom o liberalizaciji viznog režima. Uz to, na istom samitu je dogovoren i niz mera u slučaju da Rusija odbije da pregovara situaciji u Ukrajini, a jedna od tih mera su i sankcije. Važno je napomenuti da su Amerikanci već odlučili da ljudima umešanim u krizu na Krimu zabrane putovanja i blokiranju račune, a predsednik Barak Obama takođe najavljuje sankcije ukoliko se kriza pogorša.

Kremlj već najavljuje sopstvene protivmere: ruske vlasti razmišljaju o prekidu uzajamne inspekcije oružja.

Bojkot iz Nemačke

Po pisanju magazina „Špigl“ Angela Merkel još uvek razmišlja o učešću u planiranom samitu Grupe 8 u Sočiju. Ukoliko se na Krimu zaista održi planirani referendum o budućnosti tog poluostrva koga tamošnje vlasti najavljuju za 16. mart, nemačka kancelarka će bojkovati samit G8.

Krizni samit u Briselu: bespomoćna diplomatija?

Krizni samit u Briselu: bespomoćna diplomatija?

Mihael Fuks, zamenik šefa poslaničke kluba vladajućih stranaka Unije (CDU/CSU) u nemačkom parlamentu, nastupio je kreativno, i u listu „Frankfurter rundšau“ predložio neuobičajeni vid sankcija: njegova ideja je da se Rusiji oduzme status domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Doduše, političari iz redova nemačkih socijaldemokrata i Levice negativno ocenjuju takvu „fudbalsku diplomatiju“.

Dakle, mnogi prizivaju sankcije, ali, istovremeno, sve veći broj posmatrača javno kritikuje takve planove. Čak i predsednik parlamenta Evropske unije Martin Šulc (SPD) sumnja da će sankcije biti delotvorne kao motivacija da se Putin dovede za pregovarački sto

„Sankcijice“

Potezi koje je Evropska unija trenutno povukla protiv Rusije su „blaži nego posledice nedavnog referenduma o strancima u Švajcarskoj“ komentariše švajcarski list „Noje cirher cajtung“. Zbog toga pojedini kritičari reagovanje EU nazivaju „sankcijicama“.

Nasuprot tome, ima i političara koji veruju da bi planirane sankcije mogle da dovedu do zaoštravanja krize. Gregor Gizi, šef poslaničkog kluba Levice u Bundestagu, smatra da takvi potezi neće imati nikakvo dejstvo, čak i ako se usmere ka ruskoj privredi: „Na slabog partnera je možda moguće ostaviti utisak sankcijama, ali ne i na Rusiju. Oni imaju i Kinu na svojoj strani i to ne smemo da potcenimo“, izjavio je nedavno Gizi. „U tako teškoj situaciji možemo da samo da se nadgornjavamo i da tražimo sankcije, a onda će Putin opet nečim zapretiti“, kaže Gizi, koji napominje da Evropska unije ne sme da zaboravi značaj ruskog gasa.

Bliske trgovačke veze sa Rusijom

Strah privrednika od zavrtanja ventila na gasovodu

Strah privrednika od zavrtanja ventila na gasovodu

Nemački privrednici zadovoljni su uzdržanim stavom Evropske unije: „Ispravno je kretati se u pravcu deeskalacije“, kaže Martin Vansleben, predsednik nemačke Industrijske i privredne komore. „Mi ne komuniciramo samo sa Putinom i uskim krugom njegovih saradnika, već sa celom Rusijom“. Pored toga, Vansleben ukazuje da su sankcije, indirektno, već imale određeno dejstvo jer vrednost ruske rublje opada, a isto važi i za kurseve na moskovskoj berzi.

U ovom trenutku, Nemačka ne bi smela da zavede privredne sankcije, slažu se privrednici. Argumenti Vanslebena i njegovih saboraca imaju težinu: radi se ulaganjima koja vrede više milijardi dolara. U Rusiji posluje oko 6.000 nemačkih firmi i po procenama stručnjaka, od njih zavisi oko 300.000 radnih mesta. I bankarski sektor je tesno isprepletan sa obe strane granice – naime, evropske banke učestvuju na ruskom tržištu sa 180 milijardi evra.

Opasnost po čistiju energiju

Komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger još glasnije upozorava da ne treba produbljivati krizu. On tvrdi da će sankcije „uticati na krhki oporavak evropske privrede“ i apeluje na Brisel da pronađe alternative ruskom gasu. Ukoliko se to ne desi, planovi Nemačke da se okrene alternativnim izvorima energije biće ugroženi, jer ih je gotovo nemoguće sprovesti bez snabdevanja gasom.

Građani Nemačke su po pitanju sankcija podeljeni. U jednom nedavnom istraživanju, 45 odsto njih smatra da protiv vlasti u Moskvi treba uvesti sankcije, a 44 veruje suprotno. Međutim, ako se u pitanje uvrsti i opcija da li sankcije treba uvesti i po cenu poskupljenja energije, protiv te mere je 54 odsto ljudi.

Autori: Žanet Zajfert / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM