Smeju li političari da učestvuju u reklamama? | Evropa | DW | 06.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Smeju li političari da učestvuju u reklamama?

Bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer pojavljuje se u novom spotu BMW-a. On više nije u politici, ali se njegov imidž koristi za reklamu. Tu je sve legalno, ali mnogi imaju primedbe.

„Svakako više nije neki lepotan“, kaže hamburški profesor marketinga Joahim Keler pošto je odgledao reklamni spot BMW-a u kojem se pojavljuje Jozef (Joška) Fišer. Bivši ministar spoljnih poslova voza elektromobil firme iz Minhena. Za volanom deluje malo podnabuo, godine su učinile svoje. Ne uklapa se, čini se, u pravilo da protagonisti reklama treba da zrače harizmom ili da budu „seksi“ ili, još bolje, oba odjednom. „U normalnim okolnostima niko se ne bi odlučio na takvu kampanju. Ali Joška Fišer je toliko poznat i mnogi ga cene tako da izgled ne igra baš nikakvu ulogu“, kaže Kelner. Cilj reklame – da se pobudi pažnju – svakako je postignut.

Zeleni nisu srećni

Tereza Kalmer: Fišer učinio medveđu uslugu Zelenima

Tereza Kalmer: Fišer učinio medveđu uslugu Zelenima

Probudili su se i Fišerovi bivši partijsku drugovi iz stranke Zelenih. Portparolka njihove Omladine Tereza Kalmer tvrdi da je bivši političar učinio medveđu uslugu partiji. Ta 22-godišnja devojka nikada nije upoznala Fišera. Kada se on povukao iz politike, imala je tek 15 godina, ali je bivši ministar za nju „ikona partije“. Pojam koji koristi je „greenwashing“, BMW angažovanjem poznatog političara teži da se predstavi zelenijim nego što jeste. „Kada ga vidim u automobilu, znam da će se to povezivati sa politikom Zelenih“, kaže Kalmer.

Ova partija se zalaže za drugačiju stvar, objašnjava Kalmer, naime - da se ljudi dugoročno odvrate od privatnih motornih vozila. Čak i elektromobili nisu posebni prijatelji životne sredine jer troše mnogo struje, a proizvodnja baterija i delova zagađuje okolinu. „Bilo bi mi kul da je Fišer učestvovao u reklamiranju javnog prevoza“, kaže omladinka Zelenih. Drugačije misli markentiški stručnjak Kelner koji kaže da je BMW povukao odličan potez: „Elektroauto je koncept budućnosti, a Joška Fišer je jedan od osnivača Zelenih kao ekološkog pokreta sa velikim društvenim i političkim uticajem. To reklami daje verodostojnost.“

Da li je političarima to dozvoljeno?

Političari u Nemačkoj mogu slobodno da obavljaju razne dodatne posliće – to dobro zna poraženi socijaldemokratski kandidat za kancelara Per Štajnbrik koji je zaradio stotine hiljada evra predavanjima i tekstovima dok je bio poslanik. Isto tako, političar sme i da „glumi“ u reklami. Posle toga, ako obavlja javnu funkciju, on mora da javnosti prikaže svoje prihode. Jedino članovi Vlade ne smeju da rade ništa drugo, pa čak ni da budu počasni predsednici ili članovi nečega.

Drugo je pitanje da li je nekom političaru mudro da se na ovaj način „opredeli“ za BMW ili bilo koju drugu kompaniju. „Ako neki političar napravi reklamu za neki proizvod ili uslugu, ne mogu ni da zamislim da će sutradan kritikovati tu firmu, ako za to bude povoda“, kaže Joahim Kelner. „Naravno, ako lokalni političar u mestu od 10.000 stanovnika učestvuje u reklamiranju lokalne mesare – niko se neće buniti.“

Raduju se i kad plaćaju odštetu

Flash-Galerie Angela Merkel 2001 in der Werbung

Sa pravnog aspekta, spot BMW-a je besprekoran. Fišer više nije političar koji može da isposluje neke povlastice za firmu, štaviše uredno je zaposlen kao savetnik u tom proizvođaču automobila. Problematično je kada neka firma koristi političara u kampanji, bez njegovog znanja. Recimo dnevni list Velt je koristio poznate likove iz sveta politike da ilustruje knjige za decu. Nijednog od političara tada nisu pitali za dozvolu. Joška Fišer je na sudu dobio 200.000 evra odštete.

Najpoznatiji je primer rent-a-kar giganta „Siksta“ koji je iskoristio frizuru kancelarke Merkel (koja tada još nije bila kancelarka) da reklamira svoje kabriolete, toliko moćne vozaču kosa izgleda baš kao kod Merkelove. Političarka je tada razumela šalu, nonšalantno tražila odštetu od 50.000 evra koju je poklonila u humanitarne svrhe. A u Sikstu su i tada bili presrećni – bili su u svim medijima danima, potpuno besplatno.

Autori: Martin Koh / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković