1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sme li Nemačka da kritikuje Izrael?

Diskusija nije nova, ali se zbog prilika u Pojasu Gaze žestoko rasplamsala. Gde se završava opravdana kritika, a gde počinje antisemitizam? Nigde se o tome kontroverznije ne raspravlja kao u Nemačkoj.

Diskusija nije nova, ali se poslednjih sedmica žestoko rasplamsala. Gde se završava opravdana kritika, a gde počinje antisemitizam? Nigde se o tome kontroverznije ne raspravlja kao u Nemačkoj.

"Moramo se udaljiti od stalne teme antisemitizam", zatražio je Diter Grauman još 2012. nakon brojnih diskusija na ovu temu u Nemačkoj. Grauman nije bilo ko, on je predsednik centralnog Saveta Jevreja u Nemačkoj. On se u međuvremenu ponovo našao u fokusu diskusije, koju vode političari, novinari, predstavnici crkve. "Nikada nisam mogao ni da pomislim da bismo u Nemačkoj mogli ponovo mogli da doživimo huškanje protiv Jevreja", rekao je Grauman. "U periodu od samo nekoliko sati se na Fejsbuk stranici Saveta Jevreja u Nemačkoj pojavilo 60 komentara o sukobu u Gazi. Četvrtina njih bila je izrazito antisemitski nastrojena", tvrdi se u sedištu ove organizacije u Nemačkoj. U nekoliko slučajeva policija je čak preduzela „istražne mere“.

Rasprava o antisemitizmu - nemačka psihodrama

U osnovi kontroverzne diskusije o antisemitizmu stoji i definicija ovog pojma. Da li je kritika politike izraelske vlade prema Palestincima, nezavisno od toga ko je za nju odgovoran, antisemitska? Pre dve godine je veliku pažnju izazvala tzv. crna lista Centra Simon Vizental sa deset najvećih antisemita na svetu. Na devetom mestu te liste nalazi se Jakob Augstajn, novinar i sin osnivača nedeljnika Špigel, Rudolfa Augstajna. U redovnoj kolumni ovog nedeljnika u onlajn izdanju, Augstajn junior se krajnje kritički postavio govoreći o politici izraelske vlade prema Palestincima. "Izrael je demokratsko društvo, koje u Pojasu Gaze nastupa kao okupaciona sila i ugnjetava Palestince", pisao je Augstajn, što mu se onda pripisalo kao antisemitizam.

Autor nije propustio priliku da odgovori na takve komentare. Svestan je, kako se moglo pročitati u kolumni, da kao Nemac nije smeo da piše na isti način o Izraelu kao jedan Španac ili Švajcarac. Ali kao nemački novinar on se suočava sa unutrašnjim sukobom – „Nemac u njemu želi oprezno da se ophoditi prema Izraelu, ali novinar u njemu - traži da bude iskren“. Ako Izrael krši prava, Augstajnu kao novinaru mora biti dozvoljeno da kaže svoje mišljenje. Sve ostalo je, kako je napisao u Špiglu, neurotično novinarstvo.

Kada je dozvoljena kritika?

Kritika Izraela u Nemačkoj je poput minskog polja. Optužba za antisemitizam izrekne se znatno brže nego bilo gde drugde u Evropi. Pri tome postoje kriterijumi gde prestaje kritika, a počinje antisemitizam. EU to ovako definiše: Antisemit je onaj ko demonizuje Izrael i dovodi u pitanje legitimnost države Izrael. Antisemitski je i kada neko poistovećuje izraelsku politiku s nacističkim metodama i daje kolektivnu odgovornost Jevrejima za ponašanje izraelskih političara. Za Ditera Graumana u antisemitizam spada i teorija o jevrejskoj zaveri kao i okrivljavanje Jevreja za zlo u suživotu sa drugim narodima.

Volfgang Benc je nemački istoričar koji je 2011. vodio Centar za ispitivanje antisemitizma pri Tehničkom univerzitetu u Berlinu. On već 30 godina istražuje ovaj „fenomen“ i kaže da je antisemitizam u Nemačkoj gotovo konstantna pojava. "Ono što se promenilo je odnos prema izraelskoj državi. Ne postoji prihvatanje, odnosno razumevanje izraelske politike, ali to nije antisemitizam", kaže Benc. Takozvani politički barometar drugog programa nemačkog Javnog servisa – ZDF, zabeležio je da 18 odsto Nemaca, Izraelu pripisuju krivicu za sukob na Bliskom istoku. Samo devet odsto građana smatra da su Palestinci glavni krivci.

Refleksno zbijanje redova političara i medija

Nigde u Evropi nema bržih reakcija na antisemitizam kao u Nemačkoj. To se prepoznaje po refleksnom zbijanju redova političara i novinara, koji iz istorijskih razloga, a time i srama odmah počinju da osuđuju antisemitizam, često i pre nego što je potvrđeno da je reč o antisemitskoj izjavi. Rolf Ferleger, bivši član centralnog Saveta Jevreja, ima svoj lični stav. On smatra da su političari i mediji (su)odgovorni za antisemitske parole na ulici.

Kada nemački političari i novinari kažu da je to što Izrael radi ispravno i kada predstavnici Jevreja još dodaju da je onaj ko je protiv Izraela istovremeno i protiv Jevreja, to prema rečima Rolfa Ferlegera upravo izaziva antisemitske parole. "Ne sme biti slaganja sa svim postupcima Izraela", kaže Ferleger.

Uprkos neprijateljstvima, pa čak i fizičkih napada na Jevreje, Daniel Kon-Bendit se ne plaši da bi to moglo da destabilizuje nemačko društvo, a ni francusko, gde se trenutno održavaju velike demonstracije protiv izraelske politike u Pojasu Gaze. Ovaj evropski političar iz stranke Zelenih pri tome razlikuje tzv. antisemitizam sa migrantskom pozadinom (Francuska) i hrišćanski antisemitizam (Nemačka) i zaključuje da su oba u „latentnoj formi“ uvek bila prisutna.