1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Smak sveta na pomolu - ali kada?

Za trećinu Britanaca svet je postao "zastrašujuće mesto", a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poremećaja uvećao se za čak 800.000

default

Italijanski tanker "Jevoli san" koji je svojevremeno potonuo u Lamanšu... za mnoge - deo niza katastrofa koje će dovesti do uništenja prirode i čoveka

Sve više ljudi oseća uznemirenost, veću nego ranije, brine zbog svetske ekonomske krize, posla, kriminala i globalnog otopljavanja... Endru Mekalok, izvršni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje, ukazuje na tri razloga koji utiču na porast broja zabrinutih. "Jedan razlog su izveštaji koji se svakodnevno mogu naći u medijima, a drugi je stanje u društvu - odnosno njegova fragmentacija i sve veća otuđenost ljudi. Treći razlog je povećana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad ne, spoljni svet sve više vide kao potencijalnu opasnost", kaže Mekalok za BBC.

Klima straha u društvu

Bina Kadnola, psihoterapeut, objašnjava da je to delimično posledica poruka koje upućuju vlade, nevladine organizacije i razne lobističke grupe. Recimo predviđanja vezana za klimatske promene i životnu sredinu rađaju strah od skorog smaka sveta. Raširen je i strah od terorizma, podstaknut posterima kojima su oblepljeni mnogi gradovi, kao i sveprisutne bezbednosne kamere. "Sve to stvara klimu straha u društvu", kaže Kadnola.

Russische Sekte wartet in Höhle auf den Weltuntergang

Kuća u ruskom selu Nikoljskom - iz nje se silazi u pećinu u kojoj su članovi jedne sekte rešili da čekaju propast sveta

„Ranije bilo više razloga za brigu“

Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomal je iznenaden rezultatima ovog istraživanja jer za tako veliki rast anksioznosti, prema njegovom mišljenju, nema objektivnog razloga. "Ako sadašnje vreme uporedimo sa prošlim, sa periodom posle dva svetska rata, ili još dalje, sa 18. i 19. vekom, tada je bilo daleko više razloga za brigu. Da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a zdravstvena zaštita nepostojeća".

Prag tolerancije - spušten

"Društvo blagostanja" je, na neki način, krivac za takve neuroze, smatra profesor Grejling. "Vratio bih se na kraj četrdesetih godina prošlog veka, kada je u Britaniji uvedena univerzalna zdravstvena zaštita. U godinama koje su usledile dramatično je porastao broj građana koji su se obraćali lekaru, prosto zato što im je to postalo dostupno". "Vremenom je prag tolerancije podnošljivih fizičkih i psihičkih poremećaja značajno spušten i time se delimično može objasniti i današnji trend porasta anksioznosti u Britaniji", smatra ovaj profesor.

Mediji doprinose panici

Tu je još, dodaje on, otuđenje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su tu mediji, a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramatičnim vestima. "Svakog dana dešava se milion dobrih, utešnih, konstruktivnih stvari, ali o njima se ne izveštava. Ljudi su iz časa u čas bombardovani lošim vestima i to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne znači, da nema nikakvih razloga za brigu - recesija je itekako realna, stvarne su i terorističke pretnje, ali treba ipak zadržati osećaj za meru", kaže Grejling.

Treba da budemo zadovoljni

Da li to znači da svi treba da se bace na psihoterapiju ili jogu? "Joga je svakako dobra, ali nije rešenje za ovaj problem. Mislim da bi bilo dobro da se svi setimo kako su živeli naši roditelji i roditelji naših roditelja. Život je tada bio mnogo teži, opasniji i neizvesniji. Trebalo bi u stvari da budemo jako zadovoljni", zaključuje Grejling.

sb/sbl/beta

  • Datum 20.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hagv
  • Datum 20.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hagv