Slučaj Ćuruvija – daleko od sudskog epiloga

Istraga u ubistvu Slavka Ćuruvije traje i danas, i još uvek nije dobila sudski epilog. Tokom godina se ipak moglo čuti da su uglavnom poznati odgovorni za to ubistvo, i ko je iz službe državne bezbednosti sve to organizovao, ali sve to je ostalo u domenu spekulacija. Međutim, nakon najnovijih hapšenja u Beogradu, ispostavilo se da su medijske spekulacije o odgovornosti funkcionera i pripadnika tajne službe zapravo bile tačne.

Nakon jučerašnjeg (14.1.) hapšenja Milana Radonjića, tadašnjeg šefa beogradskog DB-a, i Ratka Romića, operativca službe, državni zvaničnici su na konferenciji za novinare kao nalogodavca tog ubistva naveli Radomira Markovića, tadašnjeg načelnika srpske Službe državne bezbednosti (SDB). Tom prilikom je kao ključan svedok u istrazi naveden Milorad Ulemek Legija, koji se nalazi na izdržavanju kazne od 40 godina zatvora za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, ali i još dva svedoka čija imena nisu otkrivena. Neposredni izvršioci tog ubistva su Ratko Romić i Miroslav Kurak. Supruga ubijenog Ćuruvije Branka Prpa, međutim, tvrdi da Kuraka ne prepoznaje kao ubicu. Motiv ubistva je bio politički, rekao je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, ali nije isključeno da je tu bilo i nekih privatnih motiva.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije jedno je od možda najpoznatijih nerešenih političkih ubistava u Srbiji devedesetih godina. Slavko Ćuruvija je bio poznati beogradski novinar i urednik, osnivač i vlasnik novina Nedeljni telegraf, Dnevni telegraf i Evropljanin. Ubijen je tokom NATO bombardovanja Srbije 11. aprila 1999, na pravoslavni Uskrs, ispred zgrade u kojoj je živeo. Ubistvu Ćuruvije prethodile su javne prozivke Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, koja je Ćuruviju označila kao državnog neprijatelja broj 1, i kao nekoga ko je izazvao bombardovanje Srbije. Nekoliko dana uoči ubistva usledio je i tekst u dnevniku „Politika Ekspres“ pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je za mnoge zapravo predstavljao konačnu presudu Ćuruviji.

Istraga tek počinje

Iako su mnogi beogradski mediji već naveli kako je ovime rešen slučaj Ćuruvija, novinar nedeljnika „Vreme“ Miloša Vasić upozorava da nadležni organi sve vreme govore da je optužnica gotova, ali da ćemo se mi još načekati dok do nje dođemo. Prema onome kako sam ja shvatio izlaganje tužioca za organizovani kriminal tu optužnicu ćemo možda dobiti tek u aprilu mesecu, kaže Vasić za Dojče vele. Istraga zapravo tek sada počinje, ističe Vasić:

„Novi momenat uz svemu ovome je da su ona dva svedoka o kojima mi slušamo već godinama, i koje je navodno bio strah da se jave, konačno pristali da svedoče. Tu je, dakle, i Milorad Ulemek Legija, koji se nešto preumio, ili ugledao svetlo i Boga, i rešio da sve ispriča, što bi moglo biti zanimljivo jer on zna svašta. I ono što je ovog trenutka po meni krivično – pravno najznačajnije to je da je Miljko Radisavljević rekao da su neposredni izvršioci Kurak i Romić“.

Legija bez kredibiliteta?

Pojavljivanje imena Milorada Ulemeka kao svedoka koji je najzad rešio da progovori je pokrenulo i pitanje njegovih motiva, ali i mnogo važnije kakav je njegov kredibilitet s obzirom da je osuđen kao prvooptuženi za ubistvo premijera Đinđića. Nadležni tvrde da Ulemek nije tražio nikakve pogodnosti za svoje svedočenje, niti da bi takve pogodnosti dobio. Miloš Vasić smatra da je zaista pitanje koliko se Ulemeku može verovati, jer je on svoj kredibilitet davno uništio:

„Davno je on upropastio svoj kredibilitet, pre svega lažnim svedočenjima tokom suđenja za ubistvo Đinđića o onih 600 kilograma heroina i sličnim stvarima. Međutim, postoji jedna druga stvar a to je da on zna svašta. Nisam siguran da ima neposredna saznanja, jer ako se dobro sećam Jedinica za specijalne operacije (JSO) je u to vreme dobrim delom bila angažovana na Kosovu, tako da ne znam da li je bio u Beogradu ili nije, i to se lako može proveriti, ali je činjenica da su pripadnici JSO bili angažovani u tim neposrednim operativnim aktivnostima DB-a tokom ratnog stanja“.

Država je bila ubica

Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa ističe za Dojče vele da je jedini novitet u istrazi povodom ubistva Ćuruvije to što su neki ljudi uhapšeni. Po njenim rečima to samo dokazuje da je država bila ubica, i sada je samo pitanje hoće li se taj mehanizam rasparati do kraja. To je i razlog zašto skoro 15 godina nije bilo pomaka u ovoj istrazi, kaže Prpa:

„Suština je da se SDB nije promenio, već da je samo promenio ime, i onda su našli nove gospodare. I čitava stvar funkcioniše tako da sama ta institucija štiti sebe samu. Porazno je samo to da u ovoj kvazidemokratskoj državi sve ove godine niko nije mogao da razmontira taj sistem uspostavljen u doba Miloševića. I sada imamo potpunu bizarnost naše istorije da su akteri tog i takvog tkanja države s kraja 90-ih sada oni koji vode istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije“.

Koliko znaju Vučić i Nikolić?

Činjenica da je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije sadašnji vicepremijer Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u srpskoj vladi, svakako je neugodan podatak za sadašnjeg, kako se često navodi, najmoćnijeg političara u Srbiji. Aleksandar Vučić je na novinarska pitanja o svojoj odgovornosti u slučaju Ćuruvija samo istakao da uči na svojim greškama. Branka Prpa za Dojče vele kaže da je eventualna odgovornost Vučića nešto prema čemu će on sam morati da se odredi:

„Vrlo je neuverljivo da neko ko je ministar informisanja u vreme najvećeg progona medija u istoriji moderne Srbije, i na kraju krajeva ubistava novinara, o tome ne zna ništa. Znači on mora nešto da zna i mora da kaže istinu o tome šta se zaista dešavalo tih godina u Srbiji. S druge strane, nije samo on, Tomislav Nikolić je potpredsednik vlade u to vreme. Tomislav Nikolić je sada predsednik Srbije. Čovek koji je javno rekao da ne žali zašto je Slavko ubijen. Prema tome i on mora prema tome da se odredi, inače je sve ovo sapunska opera i lakrdija. Ja to očekujem, jer to nije pitanje njihove slobodne volje već njihove dužnosti i odgovornosti“.

Saznanja i slutnje

Miloš Vasić sa svoje strane smatra da je čitava konferencija na kojoj su predstavljeni ključni pomaci u rešavanju Ćuruvijinog ubistva pokazala da Aleksandar Vučić ima „izuzetan talenat za samoreklamiranje“. Što se tiče pitanja neke vrste Vučićeve odgovornosti kao dela državnog aparata u vreme Ćuruvijinog ubistva, Vasić primećuje da kod Vučića postoji izvestan stepen nelagode pred činjenicom da je tada bio ministar informisanja:

„Lično mislim, i to je moj utisak, da on to nije znao unapred, ali da je to verovatno naslućivao. Kompletna javnost je uverena da je Ćuruvijino ubistvo urađeno pod direktnim nalogom Mirjane Marković, i, pretpostavljam, uz saglasnost Slobodana Miloševića, napominje Vasić. Budući da Mirjana Marković ima politički azil u Rusiji, a Milošević je opravdano odsutan, videćemo onda šta će ti svedoci ispričati tokom istrage, i kako će na kraju krajeva biti sastavljena ta optužnica“, kaže Vasić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković