Slovenija - povratak u realnost | Politika | DW | 17.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Slovenija - povratak u realnost

Slovenija je dugo važila za uzornog đaka među novim članicama EU. Danas je u krizi i uskoro bi mogla biti primorana da zatraži pomoć od Evropskog fonda za pomoć. Problemi Slovenije uglavnom su „domaće proizvodnje“.

ARCHIV - Ein Schiff fährt am 14.01.2012 im Drava Fluss in Maribor, Slowenien. Seit 1985 hat die Europäische Union mehr als 40 Städten der Gemeinschaft den Titel Kulturhauptstadt verliehen. Foto: Antonio Bat/epa (zu dpa Themenpaket Kulturhauptstadt «Marseille und Kosice werden Europas Kulturhauptstädte 2013» vom 07.12.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Marseille und Kosice werden Europas Kulturhauptstädte 2013

Sloveniji preti bauk evropskog fonda za pomoć. Konzervativni premijer Janez Janša upozorava na opasnost „nacionalnog bankrota“, u slučaju da njegove socijalne reforme i mere štednje ne budu sprovedene. Istovremeno, ministar finansija Janez Šušteršič zalaže se za reformu bankarskog sektora kako bi se izbegao zahtev za spasavanje. Guverner Narodne banke Slovenije Marko Kranjec nada se da će Slovenija moći da izbegne zahtev za spasavanje, uprkos činjenici da se tempo kojim se reforme sprovode odvija suviše sporo.

Na početku je sve bilo dobro

Premijer Janez Janša upozorava na opasnost „nacionalnog bankrota“

Premijer Janez Janša upozorava na opasnost od „nacionalnog bankrota“

Kada se Slovenija 2004. godine pridružila Evropskoj uniji sve je izgledao dobro. U to vreme važila je za model – državu na „sunčanoj strani Alpa“. Smatralo se da je dobro pripremljena za članstvo u klubu razvijenih zemalja, sa zdravom ekonomijom. Niko nije bio iznenađen kada se je Slovenija 2007. godine uvela evro.

Sada je jasno da je to bila varka. Slovenija jeste bila najrazvijenija republika bivše Jugoslavije, koja je nakon pristupanja EU doživela dodatni ekonomski rast. Osnova za to bio je „jeftini novac“, koji je ta članica EU bez problema mogla da sakupi na međunarodnom tržištu, kaže Hermine Vidović sa Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču.

„Slovenci su nakon priključivanja Evropskoj uniji živeli od kredita. Napravili su ogromne dugove u inostranstvu kako bi finansirali građevinski bum u zemlji, koji je naglo zaustavljen. Jeftini krediti su, istovremeno, raspalili fantaziju među menadžerima. Na taj način nastale su veoma rizične akvizicije, a deo tih firmi nije ostvario ono što se do njih očekivalo. I one su sada duboko u dugovima“, kaže Vidović.

Poražavajuće posledice

Drugi problem u Sloveniji predstavljaju bliske veze političkih i ekonomskih struktura. Za razliku od većine drugih bivših socijalističkih zemalja u Evropi, u Sloveniji se nakon raspada Jugoslavije nije dogodila ekstenzivna privatizacija privrede. Zbog toga što su želeli da budu „gospodari u svojoj kući“, Slovenci su ometali ulazak „stranog kapitala“ gde god je to bilo moguće. Tako su izostale strane investicije.

Demonstracije u Sloveniji

Demonstracije u Sloveniji

Posledice takve politike su poražavajuće. Državni dug je za četiri godine udvostručen i iznosi 50 odsto društvenog proizvoda. Istovremeno, slovenačka ekonomija sve više klizi u recesiju. Nezaposlenost je u stalnom porastu i trenutno iznosi 8,6 odsto. Iako je to još uvek niže od proseka u Evropskoj uniji, gde je stopa nezaposlenosti iznad deset odsto, taj procenat je za Sloveniju veoma visok jer je nezaposlenost od početka krize udvostručena.

Brzo rešenje krize u Sloveniji nije na vidiku. Svi ekonomski podaci ukazuju čak na pogoršanje situacije u narednoj godini. Još je neizvesno da li će vladine mere štednje biti dovoljne da se kriza prevaziđe bez pomoći evro partnera.

Autori: Zoran Arbutina / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković