1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Slovenija je trebalo da bude nemačka

Više nemačkih listova danas se osvrće na nacističke zločine u Drugom svetskom ratu. Velt podseća na žrtve Sinta i Roma (koji danas dobijaju spomenik u Berlinu), a Cajt na manje poznate zločine u Sloveniji.

Oko pola miliona Roma i Sinta ubijeno je u periodu od 1933. do 1945. godine. Međutim, tek 70 godina od teških nacističkih zločina, žrtve dobijaju spomenik – i to u Berlinu, nedaleko od Rajhstaga. Svečanom otkrivanju spomenika prisustvovaće najviši nemački zvaničnici. Kancelarka, gradonačelnik Berlina, predsednik Centralnog saveta Sinta i Roma, kao i više od 100 građana koji su preživeli holokaust.

Spomenik, nalik fontani, kružnog oblika, u čijem središtu je spomen ploča, a u njoj stihovi pesme „Aušvic“ Santina Spinelija, delo je izraelskog umetnika Danija Karavana. Nakon Jevreja i homoseksualaca, posle više od 20 godina, konačno i Romi i Sinti u Berlinu dobijaju „mesto sećanja na užase holokausta“, piše Zidojče cajtung.

Spomenik treba da opominje

Centralni savet Roma i Sinta u Nemačkoj pozdravlja odluku nemačkih i berlinskih vlasti. Doduše, smatra i da spomenik ne bi trebalo samo da podseća na stradanja ove manjine u prošlosti. Jer u Evropi živi 12 miliona Sinta i Roma, koji su „i dalje izloženi svakodnevnoj diskriminaciji“. Spomenik bi trebalo da simboliše i „odgovornost za sadašnjost i budućnost“. „Talas rasizma u Evropi, ne preti samo manjinama. I evropske vrednosti, koje pored ostalog zagovaraju poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstvo su ugrožene“, upozorava Savet Roma i Sinta.

Abgeschobene Roma im Kosovo

Romi koji su iz Nemačke proterani nazad na Kosovo

Predsednik Centralnog saveta Romani Rose ne prihvata objašnjenja i inicijative nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha (CSU). Oštro kritikuje njegove izjave o povećanom broju azilanata Roma iz Srbije i Makedonije. „Priča o zloupotrebi azila jedne manjine kao što su Sinti i Romi je i više nego diskriminacija. Rekao bih da je reč o izazivanju, koje bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica“, ocenio je Rose.

On se nada da nije reč o komentarima uoči kampanje za predstojeće izbore na saveznom nivou. „Čvršća politika prema azilantima, pa tako i Sintima i Romima, ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda. Svaki zahtev za azil trebalo bi pojedinačno ispitati“, poručio je Rose, komentarišući inicijativu ministra da se umanji novčana pomoć za azilante i dodao „da bi i ubrzana provera zahteva na samoj granici bila nedostojna jedne ustavne države“.

Nepoznati zločini iz Slovenije

U feljtonu „Slovenija je trebalo da bude nemačka“, list Cajt piše o „tajanstvenim“ nacističkim zločinima progona u vreme Drugog svetskog rata u Sloveniji. O Slovencima autor kaže, kako je to mali narod, koji je oduvek pokušavao da se odupre političkim i kulturnim uticajima Nemačke, još od Svetog Rimskog Carstva. Uticajni nemački carevi i kraljevi, pokušavali su u više navrata Sloveniju „da ugase kao naciju“.

U vreme Drugog svetskog rata, od 1941. godine, Slovenaca je bilo u gotovo svim delovima teritorije, koju su okupirali nacisti. S obzirom da su pružali otpor, Nemci su ih, kao i Jevreje, ubijali na licu mesta ili deportovali u koncentracione logore. Oni koji nisu mogli da se „ponemče“, bežali su u Srbiju i Hrvatsku. Slovence, kod kojih je utvrđeno da imaju barem malo „nemačke krvi“, Nemci su, na osnovu ideologije Hajnriha Himlera, strateški želeli da prebace i nasele u pograničnim oblastima sa Rusijom, nakon „konačne pobede“. Zbog toga je u periodu od oktobra 1941. do jula 1942. godine, 36.000 Slovenaca deportovano u Nemačku.

Adolf Hitler in Bulgarien mit Filoff

Hitler imao ideju da naseli Slovence na opasnoj granici sa Rusijom

Tragedija je počela u proleće 1941. godine. Šestog aprila iste godine, Vermaht je napao Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Ali samo dva dana nakon invazije, nemačke trupe se povlače u Maribor. Region koje su držale pod kontrolom, ustupile su Italiji. Teritorija je obuhvatala oko 4.500 kvadratnih kilometara oko Ljubljane, obalu Jadranskog mora, zatim 1.000 kilometara na severoistoku u Mađarskoj. Imperiju je činilo ukupno 10.000 kvadratnih kilometara teritorije. Drugim rečima, oko 800.000 ljudi i najveći deo teritorije od severa, pa do hrvatske granice, bio je pod kontrolom nacističke Nemačke. Nemci osvojenu teritoriju ubrzo dele na Donju Štajersku i Gorenjsku. Sve što je bilo slovenačko, nacisti zabranjuju, biblioteku uništavaju, a stanovništvo teraju na promenu imena, podseća Cajt u onlajn izdanju.

18. aprila 1941. godine, komandantima nemačke vojske stiže Himlerova naredba, prema kojoj će veliki broj Slovenaca u Mariboru i Bledu biti svirepo likvidiran, a „kompletna slovenačka elita“ deportovana. Zadatak specijalnih jedinica bio je i da utvrde njihovo poreklo. Slovence su nacisti prebacivali u okupirane oblasti u Hrvatskoj i Srbiji. U leto 1941. vozovima je „u neizvesnu budućnost krenulo“ 15.119 ljudi iz Donje Štajerske, a 2.313 lica iz Gorenjske prebačeno je u Srbiju.

Priredio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević