1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Slovenija i dalje ne poštuje odluke sopstvenog Ustavnog suda

Iako je Slovenija, kako njen šef diplomatije Dimitrij Rupel voli da kaže prešla dug put ostvarivši “lik prepoznatljive i verodostojne države” na planu ljudskih prava, ova novija članica EU se o neka fundamentalna ljudska prava godinama uporno oglušuje. Čak i o odluke sopstvenog Ustavnog suda.

Šta je sa izbrisanim slovenačkim gradjanima?

Šta je sa "izbrisanim slovenačkim gradjanima"?

Medjunarodna organizacija za ljudska prava, Amensty international u svom poslednjem izveštaju, slučajnim spletom okolnosti ili ne, na jedan od takvih problema podseća, upravo u trenucima kada Slovenija postaje članica Saveta za ljudska prava UN.

Za to vreme u Sloveniji i dalje najmanje jedna trećina od oko 20.000 iz evidencije državljana izbrisanih gradjana ne uspeva da ostvari svoja osnovna prava - poput prava na socijalno i zdravstveno osiguranje. Ustavni sud se već dva put izjašnjavao o ustavnosti odluke slovenačkih vlasti o brisanju gradjana i to oba puta u korist oštećenih, ali se ta odluka suda nepoštuje ili se jednostavno ne primenjuje podseća, Aleksandar Todorović iz Udruženja Izbrisanih...

"Upravo u tome i jeste problem, to je katastrofalna situacija i u pravnom smislu reči. Odluka suda doneta je pre četiri godine i sad zamislite da Slovenija i dalje najnormalnije nepoštuje odluku sopstvenog Ustavnog suda. Deluje kao politička floskula, medjutim od poštovanja te odluke suda zavise sudbine mnogih ljudi. Od njihovog statusa, preko penzija, stanova, mnogo dečijih dodataka i tako dalje..."

Na pitanje da li su neki izbrisanih gradjani od odluke Ustavnog suda ipak uspeli da ostvare neko od svojih osnovnih ljudskih prava, Todorović odgovara sledećim rečima...

"Jeste i to veliki broj njih dobio je nešto na simboličnoj osnovi. Dobili su pre svega neki status ali nema tog retroaktivnog ostvarivanja prava. Kao na primer stanarskih prava, prava na zaradjene penzije, za sve muke, nelečenja, umiranja od ozdravljivih bolesti u tom periodu... To što država radi, ona čini kako bi nam zatvorila usta. A radi se o pljački stoleća. Radi se o hiljadama uskraćenih zdravstvenih osiguranja, brojnim otetim stanovima. Slovenija ne poštuje sukcesijski sporazum koji mora poštovati Srbija, Hrvatska, Makedonija... I to u delu koji se odnosi na individualna prava. Uglavnom je sve to na simboličnoj ravni. Uglavnom još niko nije dobio odštetu ili vraćen svoj stan."

AI, takodje ukazuje da u poredjenju sa ranijim godinama u Sloveniji nije mnogo uradjeno u pogledu rešavanja problema izbrisanih. Omer Fišer iz centrale Amnesty International za DW kaže:

“Nije se mnogo toga promenilo. Dobar broj tih ljudi jeste uspeo da reši pitanje boravka u Sloveniji. Neki pak i dalje nemaju nikakav status. Ono što je nama posebno važno je to da pitanje boravka jeste manje bitan problem u odnosu na ono što proizilazi iz tog problema. A to je da ti ljudi nemaju pravo na osnovno zdravstveno osiguranje i mnoge druge stvar. I mi očekujemo da se sva ta pitanja reše nezavisno od pitanja boravka.”

Bez obzira na ulazak Slovenije u Savet za ljudska prava UN treba imati u vidu da ova zemlja kao i druge države članice ovog tela, u isto nisu primljene pre svega zbog besprekornog poštovanja ljudskih prava, već zato što su na promociji istih u prethodnom periodu dosta učinile. Sada ne preostaje ništa drugo nego da se izbrisani nadaju, da će pritisak na Sloveniju biti utoliko lakši i veći, jer je članstvo u ovom telu UN samo još dodatno obavezuje na ispunjenje svojih najjosnovnijih obaveza i to upravo prema svojim gradjanima.

  • Datum 31.05.2007
  • Autor Nebojša Jakovljević, Bon
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BALK
  • Datum 31.05.2007
  • Autor Nebojša Jakovljević, Bon
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BALK