1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Slovenija: Delimična pravda za izbrisane

Slovenija bi u naredna dva meseca trebalo da dobije zakon kojim će konačno biti delimično ispravljena nepravda prema osobama koje su još 1992. godine izbrisane sa lista prebivališta.

Ljubljana: Procenjuje se je oko 25.000 izbrisano sa slovenačkih lista prebivališta

Ljubljana: Procenjuje se je oko 25.000 izbrisano sa slovenačkih lista prebivališta

Podsećanja radi, nakon proglašenja nezavisnosti leta 1991. godine, Slovenija je ponudila državljanstvo građanima bivše SFRJ koji su imali mesto prebivališta u toj novonastaloj državi. To pravo iskoristilo je više od 170.000 osoba, dok oko 25.000 nije uzelo državljanstvo pa su u februaru 1992, bez ikakvog prethodnog obaveštenja, izbrisani sa lista prebivališta.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Slovenije Goran Klemenčič kaže da je Vlada Slovenije sada potpuno odlučna da donese zakon:

„Krivica je bila napravljena i krivica mora da se ispravi. Ta krivica je bila moralna i bila je pravna.“

U zakon, međutim, neće ući nikakve odredbe o plaćanju moguće odštete „izbrisanima“ koji su ostali bez posla, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, dakle bez osnovnih ljudskih prava:

Slovenija je proglasila nezavisnost 1991. godine

Slovenija je proglasila nezavisnost 1991. godine

„Odštete do sada nije bilo, kao što znate. Ja kao pravnik, i ne tako loš pravnik, mogu da kažem da odštete još duže vreme neće biti, ako se ide sudskim putem.“

„Vi nemate nikakvih prava – zvaću policiju!“

Nisveta Lovec, jedna od izbrisanih, međutim najavljuje da će tražiti odštetu od države, iako je u međuvremenu uspela da se izbori za državljanstvo. Ta samohrana majka troje dece za Dojče vele priča kako je 1992. godine saznala da je izbrisana:

„Na šalteru sam saznala i tada su mi uništili moju ličnu kartu. Tražili su mi ličnu kartu i kada sam je dala, ta žena je rekla: ’Vi nemate prava da s tom ličnom kartom hodate po Sloveniji’. Ja sam se začudila: ’Šta vam je ženska glavo, to je moja lična karta, vidite vredi do 2000. godine, nije istekla, nije ništa s tom ličnom kartom’. ’Vi nemate’, kaže, ’nikakvih prava i ako nastavite da pričate, zvaću policiju i ona će vas onda poslati preko granice’.”

Mateuž Krivic, pravni zastupnik Društva izbrisanih, za Dojče vele ocenjuje da je osnovni motiv da država izbriše deo građana bila ksenofobija. Inače, među 25.000 izbrisanih bilo je više od 5.000 maloletnih osoba i više od 10.000 žena, što je više nego jak argument protiv onih slovenačkih političara koji su tvrdili da su „izbirsani“ zapravo agresori i špekulanti. Velika većina „izbrisanih“ danas ne živi u Sloveniji jer su bili prinuđeni da je napuste, lišeni osnovnih ljudskih prava.

U Sloveniji je, inače, i dalje aktuelna inicijativa da se osnuje Komisija za istinu, koja bi javnosti konačno saopštila potpunu istinu o broju „izbrisanih“, kao i, možda, o tome kome je iz tadašnjeg državnog vrha pala na pamet ovakva ideja.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 09.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HTOg
  • Datum 09.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HTOg