Sloboda na prodaju | Politika | DW | 30.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sloboda na prodaju

Krajem 2012. biće skinuta oznaka "strogo poverljivo" sa dokumenata koji govore o kupovini slobode za političke zatvorenike u DDR-u. Zbog nedostatka pouzdanih izvora, ta tema je još uvek nepoznanica čak i istoričarima.

** ARCHIV ** Blick in eine Gefaengniszelle in der Gedenkstaette Berlin-Hohenschoenhausen, fotografiert am 5. August 2008. Von 1951 bis 1989 nutzte die Stasi das Gefaengnis als zentrale Untersuchungshaftanstalt fuer politische Staatsfeinde der DDR. Fruehere politische Gefangene der DDR leiden teilweise noch heute physisch und psychisch unter den Folgen der Haftzeit. Das geht aus einer am Mittwoch, 1. April 2009, in Leipzig veroeffentlichten Studie hervor, die von der Bundesstiftung Aufarbeitung der SED-Diktatur gefoerdert wurde. (ddp images/AP Photo/Franka Bruns) ** zu APD7694 ** ---View of a prison cell inside the Berlin-Hohenschoenhausen Memorial photographed in Berlin, Tuesday, Aug. 5, 2008. From 1951 to 1989, the remand center was used by the East German Ministry of State Security Stasi for people with different political views then supported by the communist government. (ddp images/AP Photo/Franka Bruns)

Blick in eine Gefängniszelle

"Kupite slobodu! Pokušajte!" Ovaj naslov u bulevarskim novinama Bild bio je naslov koji bi sigurno mogao da uđe u istoriju kao jedan od onih koji su u mnogome uticali na politička zbivanja. Bild ga je objavio uz novogodišnje praznike 1962. godine. Urednici su neuvijeno od vlade Savezne Republike Nemačke zahtevali da se založi za oslobađanje bicikliste Harija Zajdela koji je u DDR-u bio uhapšen zbog pomaganja onima koji su bežali preko granice i (tada) novoizgrađenog Berlinskog zida.

Proteklo je nekoliko meseci dok prvi politički zatvorenici nisu prešli sa istoka na zapad Nemačke. Ipak, do 1989. bilo ih je 33.755. Dakle, svaki treći politički zatvorenik DDR-a se na taj način dokopao slobode. Vlada Savezne Republike Nemačke, koja je do tada imala sedište u Bonu, isplatila je komunističkom režimu u te svrhe 3,5 milijarde nemačkih maraka.

Pomoć ili trgovina ljudima?

Zwei Frauen stehen am Dienstag, 5. August 2008 vor dem Eingang der Gedenkstaette Berlin-Hohenschoenhausen in Berlin. Von 1951 bis 1989 nutzte die Stasi das Gefaengnis als zentrale Untersuchungshaftanstalt fuer sogenannte politische Staatsfeinde der DDR. (ddp images/AP Photo/Franka Bruns) --- Two women stand in front of the entrance of the Berlin-Hohenschoenhausen memorial in Berlin, Tuesday, Aug. 5, 2008. From 1951 to 1989, the remand center was used by the East German Ministry of State Security Stasi as prison. (ddp images/AP Photo/Franka Bruns)

Zatvor Štazija u Berlinu danas je pretvoren u muzej

Neki su kritikovali takvo delovanje vlade u Bonu. Tako se samo finansijski pomaže i stabilizuje režim DDR-a, tvrdili su. "Tada je to bila jedina mogućnost da se pomogne nedužnim ljudima", odgovara Ludvig Relinger.

Relinger je kao dugogodišnji činovnik i državni sekretar u Ministarstvu za unutrašnje odnose bio jedan od onih koji su iza leđa javnosti vukli konce "otkupa" zatvorenika. Kod prve "transakcije" on lično je s koferom punim para prešao granicu i predao novac u Istočnom Berlinu.

Posao otkupa je posle toga postao rutina. Skoro 30 godina su svake srede iz zatvora u Gradu Karla Marksa (danas Kemnic) kretala i po tri autobusa sa političkim zatvorenicima prema zapadu Nemačke.

Zatvorenicima se prilikom primopredaje prenosilo kako ništa ne smeju da govore ni o svom boravku u zatvoru, ni o tome da su oslobođeni uz otkup. Ni vladi DDR-a, a ni onoj u Bonu nije bilo previše stalo do toga da te priče stignu u medije. Vlada u Bonu nije htela da ugrozi proces otkupa političkih zatvorenika, a bojala se i toga da bi mogla da bude optužena za trgovinu ljudima.

U "posao" bila umešana i crkva

Durch den Zellentrakt des ehemaligen Stasi-Gefängnisses Berlin-Hohenschönhausen führt Gedenkstättenmitarbeiter Michael Bradler (r) am Freitag (07.09.2001) eine Besuchergruppe. Bradler, der als Staatsfeind neun Monate Haft in DDR-Gefängnissen verbrachte, berichtete über die Haftbedingungen. Die Gedenkstätte ist aus Anlass des Tages des offenen Denkmals für interessierte Besucher zugänglich. dpa/lbn

Mihael Bradler je danas kustos u muzeju-zatvoru. On je tu bio zatvoren punih devet meseci.

U proces otkupa bila je uključena i evangelistička crkva. Postojao je i poseban interes za to jer su se među zatvorenicima nalazili i njeni saradnici. "Mi nismo svojevoljno učestvovali u trgovini ljudima. Bio je to rezultat politike jednog režima koji se nije stideo da prodaje svoje građane koji misle drugačije", kaže predsednik crkvene organizacije Đakonija, Johanes Štokmajer. On dodaje da može da se postavi pitanje o tome da li je tu neko "uprljao ruke", ali da je na kraju postignut željeni cilj - ljudi su se našli na slobodi.

U prilog posredničkoj ulozi Đakonije u ovom poslu govorio je humanitarni angažman te organizacije koja je delovala i u DDR-u. Vlada "zapadne" Nemačke, kad god je mogla, izbegavala je da u gotovini isplati obeštećenje od 95.847 maraka za svakog zatvorenika. Umesto toga režimu na istoku isporučivane su sirovine i roba, što je išlo preko crkve.

Ipak, vlada DDR-a je manipulisala celim poslom "trgovine". Ona je mogla po želji da poveća i smanji broj zatvorenika, a nije se ustezala ni od prevara. U jednom dokumentu zloglasne obaveštajne službe Štazi iz 1970. godine spominje se kako joj je uspelo "da razmeni više stotina izmišljenih osoba, osoba koje su već puštene iz zatvora ili kriminalaca". Među onima koji su oslobođeni uz otkup bilo je i agenata zapadnih obaveštajnih službi.

Autor: Azer Slanjankić (epd, dpa)

Odg. urednica: Ivana Ivanović