Sloboda ili neki novi Asad?

Pad sirijskog despota Bašara al Asada izgleda da je samo pitanje vremena, piše Berliner morgenpost, ukazujući da sirijski pobunjenici kontrolišu važne ulice i granične prelaze, kao i da su pojedini gradovi potpuno u njihovim rukama. List međutim ocenjuje da ratne slike koje redovno dolaze iz uporišta pobunjenika ne bi trebalo da zbunjuju: „Asad je vojno još uvek veoma jak. Naspram nekoliko hiljada gerilskih boraca stoji 300.000 vojnika. Asadova diktatura je ranjena, ali još uvek nije slomljena. Teritorije koje pobunjenici zauzmu, režimske snage ponovo krvavo osvoje. Tako bi moglo još dugo da se nastavi.“

Berlinski lišt piše da se u Vašingtonu i Moskvi, u Ankari i Teheranu ne raspravlja samo o trenutnoj ratnoj situaciji, već da se uveliko govori i o scenariju u Siriji posle rušenja, povlačenja ili bekstva Asada, te da mnogo toga ostaje nepoznato: „Miran prelazak ka sirijskoj demokratiji trenutno deluje nerealno. Čak i ako se Asad povuče, konflikt neće biti rešen. Ukoliko Asad padne, razloga za strah od gubitka moći i uticaja nema samo njegova rodbina. Teheran će svim sredstvima nastojati da spreči gubitak svog glavnog partnera u regionu. I Moskva se bori za očuvanje uticaja u Damasku i direktnog pristupa ratne mornarice Sredozemlju.

Sirijska tragedija je tek počela

Sa druge strane Zapad ne želi da bude uvučen u vojni konflikt, koji bi na kraju pre mogao da liči na jugoslovenski građanski rat nego na „arapsko proleće“. Vojne intervencije na Balkanu, u Avganistanu i Iraku nisu izmorile samo SAD. Vlada skeptičnost: vojni cilj sirijskih pobunjenika se zove Damask, ali koji su njihovi politički ciljevi, koliki je uticaj islamskog krila i da li sirijski liberali govore samo na konferencijama za štampu u inostranstvu ili i u osvojenim oblastima imaju šta da kažu? Mnoge glave se naginju nad sirijskom šahovskom tablom, ali sledeće poteze je teško predvideti. Šta će biti posle Asada? U najboljem slučaju će Turska i Iran napraviti plan čiji će centralni zadatak biti zaštita sirijskog civilnog stanovništva, koji bi podržali i Vašington i Moskva. U najgorem slučaju zemlja će se podeliti na etničke, religiozne i političke grupe i nastaće haos. Sve veći broj izbeglica pokazuje da ljudi tamo više računaju na drugi scenario. Sirijska tragedija je tek počela.“

Štutgarter nahrihten:

„Pobunjenici, kao i sirijski režim realnu situaciju često prikrivaju svojim istinama, koje slede samo jedan cilj: dobiti međunarodnu podršku. Zasluga je plavih šlemova što se saznalo da je navodni ciljani napad na civiliste u Tremsehu, od strane vladinih snaga, u stvari bio napad na vojne dezertere i pobunjenike. Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele bi izveštaje posmatrača - za čiji se angažman i sam zalagao – ubuduće prvo trebalo da pročita, pre nego što glasno zahteva da Ujedinjene nacije Asadu moraju da pokažu granice.“

Badiše nojeste nahrihten:

„Asadova era u Siriji se bliži kraju: borbe između pobunjenika i vladinih trupa se sve više primiču centru Damaska. Od bombaškog napada na ministra odbrane Asadovog režima situacija u sirijskoj prestonici se dramatično zaoštrila. Glasina da će Asad napustiti zemlju ukoliko mu se omogući „častan oproštaj“, brzo je demantovana. Hosni Mubarak, nekada tako moćan čovek na Nilu, propustio je dobru priliku da ode u egzil. Njegova nesposobnost da prepozna pravi trenutak nije ga koštala samo funkcije, već i slobode. Iz Mubarakove sudbine Asad bi trebalo da izvuče pouku. Ali ni Asada ne krasi smisao za realnost. Ipak, on je već mnoge članove familije i sigurno i izvesne sume američkih dolara sklonio iz zemlje. I dok se Rusija i Kina ulažući veto u Ujedinjenim nacijama i dalje odlučno protive oštrim sankcijama, pobunjenici su uzeli stvar u svoje ruke. Podrškom Asadu, Moskva i Peking se klade na “pogrešnog konja”. Umesto da zajedno sa opozicijom grade budućnost u Siriji, Putin i kompanija ostaju verni čoveku, kojem i sopstveni vojnici okreću leđa. U vrućem arapskom letu karte će u regionu ponovo da se promešaju. Da li će u sirijskoj borbi za vlast na kraju pobediti sloboda ili će na čelo države doći neki novi Asad, pokazaće budućnost.“

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović