Sloboda štampe
3. maj 2007.
Na trotoaru u blizini Ruske ambasade koja sa svojim debelim zidovima i visokom ogradom potseća na tvrdjavu, položeno je deset drvenih mrtvačkih sanduka prekrivenih zastavama različitih zemalja. Kovčezi simbolizuju deset zemalja u kojima je u poslednje vreme mnogo novinara izgubilo život; Irak, Filipini, Rusija, Kolumbija, Meksiko, Avganistan, Bangladeš, Indija, Šri Lanka, Brazil. 50 članova «Reportera bez granica» okupilo se na tom mestu i svi su nosili crninu. Oni su hteli da u posmrtnom maršu da mrtvačke kovčege prenesu do zgrade Rajhstaga. Barbara Petersen iz «Reportera bez granica» je izjavila da je za nju sloboda štampe ta koja će tu biti sahranjena....
«Duše svih ljudi koji su izgubili svoje živote da bi govorili istinu... To je veliki teret.»
Organizatori su svesno izabrali Rusku ambasadu kao mesto odakle kreće posmrtna povorka...s ciljem da potsete na Anu Politkovskaju, koja je u novembru prošle godine ubijena u Moskvi. Ana Politkovskaja postala je poznata zbog reportaža u kojima je kritikovala Rusiju i knjiga o ratu u Čečeniji. «
«Posmrtni marš je krenuo u pravcu Rajhstaga. Učesnici su delili letke na kojima je pisalo «U mnogim zemljama istina je smrtonosna.» U letku se moglo pročitati da je od 2000. godine u svetu ubijeno 350 novinara, dok je 125 sada u zatvorima. Kao najveće neprijatelje slobode štampe Reporteri bez granica naveli su Severnu Koreju, Kinu i Rusiju.
«Pored puta gde je prolazila kolona bilo je mnogo prolaznika, većina je sa simpatijama pratila povorku.
«Smatram da je to dobro, ako se razmisli kako se reporteri na nekim mestima tuku i uklanjaju, tu nema demokratije, i to je ovde upečatljivo predstavljeno, i navodi na razmišljanje, rekla je jedna od prolaznica.
Kovčezi su spušteni pred Rajhstagom. Mnoštvo ljudi i reportera okupilo se oko pratnje.
Mihael Radiske iz Reportera bez granica obratio se masi...
«Mi pozivamo vlade ovog sveta da se bolje zauzmu za zaštitu novinara. I mi tražimo da se vlade prema novinarkama i novinarima ne ponašaju kao oni ratnici, već kao civilima i da garantuju za njihov telesni integritet.
Nedaleko od kancelarskog ureda Rediske je apelovao i na nemačku vladu... Rekao je da se ne sme gledati samo na privredne odnose, jer bez slobode štampe nema nikakve slobode.
M. Ditrih