Složno napred

Tarzan Gaši iz Prizrena, sa osmoro dece i suprugom živi kao podstanar u kući koja nema ni elementarne uslove za život. Bolestan je i ima trombozu noge.

“ Živimo od 75 eura a plaćamo kiriju sto eura. Upravo je danas došao čovek i tarži pare, jer mu tri meseca nisam platio. Kaže, evo još ovaj mesec živi, a posle ne mogu da ti pomognem. Sin po malo sakuplja gvožđe. Nikoga nema da mi pomogne “

Više gladni, nego siti

Njegova supruga Špresa kaže da žive veoma teško:

“Više smo gladni nego siti. Komišje koje se smiluju daju nam ponekad odeću i obuću. Niko ne dolazi da vidi gde i kako živimo, a sa 75 eura koje dobijamo na ime socijalne pomoći je nemoguće opstati. Koliko puta su nam samo deca legla gladna, jer nismo imali ni hleba da im damo“.

Njihova ćerka Behara, a tako je sa ostalom decom školskog uzrasta, ne pohadja školu:

„Ne idemo u školu, nemamo knjige , odakle da ih kupimo kada nemamo ni hleba da se najedemo, a brat sakuplja limenke i prebira po kantama tražeći ostatke hrane kako bismo mi to jeli“.

Najstarijeg sina, kaže Gaši, morao je da ispiše iz škole:

„Šest meseci je pohađao nastavu u školi , ali kada je video da nema od čega da živimo morao je da napusti školu. Svaki dan izlazi. Upravo je danas pazar i kada se zatvori pijaca treba da ide i sakuplja neki krompir koji je ostao ili bilo šta drugo kako bismo jeli. Još dva - tri dana imamo brašno, a posle ne znam....“

Siromašni i kriza

Obraćao se Gaši nadležnima iz opštinske kancelarije za zajednice, a oni mu predložili:

„Da obrađujem zemlju, naćićemo ti nešto. Gde da uzmem ja mesto kada je sedam - osam hiljada evra po aru. Da sam imao novca ne bih dozvolio da mi noga dodje u situaciju da mi je amputiraju. Nisam imao novca za infuziju. Kutija tableta košta 150 eura, a to moram da nabavim za godinu dana“

Predsednik prizrenske opštine dr Ramadan Muja u izjavi za naš program kaže da ekonomska kriza dodatno otežava situaciju siromašnih:

„Ne samo za Rome, nego i ostale gradjane naše opštine nismo u mogućnosti da osiguramo radna mesta, a time rešimo i njihovo egzistencijalno pitanje. Nemamo neki posebni fond za siromašne porodice“,

kaže Muja dodajući da oni rade na obezbedjenju uslova Romima na polju obrazovanja i uključenja u novo kosovsko društvo.

U Prizrenu trenutno živi oko pet, a na celom Kosovui oko 50 hiljada Roma. Kako kažu neki romski predstavnici, poput Nedžipa Menekšea, ovde su najbezbedniji na Kosovu, ali se suočavaju sa velikom nezaposlenosću, jezik im nije priznat kao zvanični, a nemaju ni školu na maternjem jeziku.