Slepi miševi: prokazani i zarazni

Tim istraživača pod vođstvom naučnika sa Bonskog univerziteta u Nemačkoj otkrio je da su slepi miševi domaćini za iznenađuje širok spektar virusa. Iako većina virusa verovatno nisu prenosivi na ljude, neki, na primer zauške, dovoljno su slični da bi mogli da pređu direktno na nas.

Nalazi, koji su objavljeni prošle nedelje u listu „Nature Communications“, ukazuju na nove pravce istraživanja u virologiji, i značajni su u borbi protiv širenja bolesti. Istovremeno, borci za očuvanje slepih miševa zabrinuti su zbog mogućeg uticaja studije na zaštitu tih letećih sisara, koji su ugroženi svuda u svetu.

U slepim miševima cela porodica virusa zauški

Odavno je poznato da slepi miševi i glodari prenose viruse, ali istraživači su sad otkrili da se u njima mogu kriti čitave porodice virusa. „U slepim miševima nalazi se znatno širi spektar virusa nego kod bilo kog drugog reda sisara“, precizira Kristijan Drosten, direktor Instituta za virologiju sa bonskog Univerziteta i glavni autor studije.

Istraživači, koji su testirali skoro 5.000 slepih miševa, otkrili su da oni prenose izuzetno veliki broj paramiksiovirusa, porodice virusa koja uključuje i one koji izazivaju boginje, zauške, neke vrste prehlade, encefalitis i upalu pluća.

Jedan vrsta virusa zauški koji prenose slepi miševi veoma je bliska onom koji inficira ljude. „Slepi miševi prenose sestre, braću, rođake – celu porodicu virusa zauški“, objašnjava Drosten. Ipak, on ne očekuje da većina testiranih paramiksiovirusa bude prenosiva na ljude.

Slepi miševi ugroženi svuda u svetu

I dok virolozi posmatraju ekologiju na mikro-skali, borci za zaštitu slepih miševa izražavaju brigu za očuvanje celokupne te vrste. Andreas Štrejt, vođa „Eurbetsa“, programa Ujedinjenih nacija za očuvanje slepih miševa, takođe smeštenog u Bonu, kaže da su slepi miševi „prirodan regulator noćnih insekata, oprašivači i prenosioci semena“.

Andreas Kifer, koji vodi projekat za očuvanje slepih miševa u nemačkoj pokrajini Rajnlad Pfalc, objašnjava da, pored toga što neke vrste slepih miševa u Evropi uopšte nisu zakonski zaštićene, oni, takođe, imaju i sve manje bezbednih mesta za život, između ostalog i zbog renoviranja tavana i potkrovlja. „Hiljadama godina, živeli smo bukvalno pod istim krovom sa slepim miševima“, ukazuje Kifer.

Njegov projekat očuvanja staništa za slepe miševe uključuje i napore da se i javnost uključi u njihovu zaštitu, na primer, promocijom „kutija za slepe miševe“ koje ljudi mogu da postave pored svojih kuća. Nakon što je nemački „Špigel“ u svom internet izdanju objavio izveštaj o studiji u kojoj se slepi miševi nazivaju „katapultom za viruse“, Kifer kaže da je počeo da dobija pozive građana koji su ga pitali da li treba da razmontiraju kutije za slepe miševe da se ne bi razboleli. On naglašava da su, sve dok ljudi ne dodiruju miševe ili njihov izmet, šanse da dođe do infekcije veoma slabe.

Autori: Sonja Angelika Din / Darko janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković