1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sledi nova bankarska kriza?

Od stečaja banke Leman pre tri godine, svakodnevno nas prati priča o krizi. Nemački stručnjaci procenjuju u kakvom je zaista stanju bankarski sistem i da li nam preti nova bankarska kriza?

default

Za krizu bi se moglo reći da je začarani krug svega onog što se u prethodne tri godine na finansijskom tržištu dešavalo. Na vrhu tog lanca, bili su pre svega „lukavi bankari“, koji su američke hipoteke pretvarali u hartije od vrednosti, da bi istim kasnije trgovali. Ali taj „siguran posao“, pretvorio se 2007. godine u potpuni promašaj. Banke koje su pomenutim hartijama od vrednosti raspolagale, našle su se pred bankrotom. U pomoć priskače država, kako bi se sprečio kolaps finansijskog sistema, objašnjava Tomas Hartman-Vendels, nemački stručnjak za bankarstvo, profesor na Univerzitetu u Kelnu:

„Treba imati na umu da spasavanje banaka znači uvećavanje državnih dugova. U nekom trenutku kreditna sposobnost države opada. S druge strane, ako se ima u vidu da su upravo banke najveći državni zajmodavci, ugrožena je i stabilnost banaka.“

Nezajažljive banke ili države?

Uticaj vrzinog kola oseća se upravo sada. Grčka je samo jedan primer. Država se beznadežno zadužuje, a banke posluju bezvrednim državnim obveznicama. Pre svega grčke, francuske i španske banke. Matematika je jasna, ali da li to ujedno znači da je pred nama nova bankarska kriza? Ako je suditi na osnovu prilika u Italiji, taj scenario ne se može isključiti. Naročito, ako i italijanske državne obveznice postanu bezvredne.

Međutim, međusobni uticaj dužnicke i bankarske krize mogao bi se i drugačije objasniti. Ima onih koji veruju da na "vrhu lestive" nisu nezajažljivi bankari, već nezajažljive države.

„Italija svakako pripada grupi zemalja čiji dugovi nisu prouzrokovani bankarskom krizom. Ona je sigurno doprinela finansijskoj situaciji u toj zemlji, ali problem u Italiji jeste nedostatak budžetske discipline, koja narušava stabilnost privrede“, ka#e profesor Hartman-Vendels.

Zaduženost Italije se u periodu od 1980. do 1991. godine popela sa 60 na 100 odsto bruto društvenog proizvoda. Taj procenat danas je daleko veći. Slično je i sa Grčkom i Belgijom, čiji su rashodi nadmašili prihode još 90-tih godina. Jedino bi se za Irsku moglo reći da je nivo zaduženost prešao 100 odsto, zbog spasavanja banaka.

Zavedene banke

Za razliku od prve bankarske krize, u aktuelnoj finansijskoj krizi bankari su samo saigrači, tvrdi Rajnhard Šmit, profesor ekonomije na Institutu Gete u Frankfurtu. On smatra da su bankari žrtve bankarskog zakonodavstva. Naime, vodeće industrijske zemlje zaključile su 1988. godine sporazum „Bazel I“, kojim se ograničava visina uloženog kapitala pri sklapanju rizičnih poslova. Druga i treća verzija tog sporazuma su ta pravila samo još pooštrila.

„Na osnovu tih propisa moglo bi se zaključiti da poslovanje državnim obveznicima nije rizično. A to je jedna potpuno idiotska smernica. Drugim rečima, pomenutim propisima banke su bile zavedene da posluju državnim obveznicima, kako bi sačuvale sopstveni kapital“, objašnjava profesor Šmit.

Autori: Juta Vaserab / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković