1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Slaba vajda od premije „staro za novo“!

Osvrt na četrdeset godina od spuštanja na Mesec, oslobađanje otetih brodova, učinak premije "staro za novo" i godišnjica neuspelog atentata na Hitlera, teme su o kojima nemačka štampa danas izveštava.

Staro za novo

"Staro za novo"

Četrdesetu godišnjicu spuštanja na Mesec list Rajn cajtung povezuje sa izazovima sa kojima je danas suočeno čovečanstvo i piše:

„Spuštanje na Mesec nije bilo pozorište, nego ostvarivanje ideje koja je ujedinila sve snage i koja je rođena iz povređenog nacionalnog ponosa u nadmetanju političkih sistema. Koliko snage možemo danas da prikupimo kada je to nadmetanje prevaziđeno, a svet je suočen sa zajedničkim ogromnim izazovima? Ovoga puta nije reč o odlasku na Mesec ili Mars, nego o misiji za čovečanstvo. Sledeći primer pionira u istraživanju Meseca moramo tražiti nove izvore energije i nove mogućnosti da zaštitimo svet od promene klime. Ambicioznost misije Apolo može biti podstrek za nauku i istraživanja, naše najveće dobro“, piše „Rajn cajtung“.

SAD na Mesecu

SAD na Mesecu

List Vestdojče cajtung piše o pristupu američke administracije na čelu sa Barakom Obamom istraživanju kosomosa:

„Četrdeset godina posle spuštanja na Mesec američki program istraživanja kosmosa je u žalosnom stanju. Program šatl je konzerviran. Kongres je smanjio budžet za istraživanje kosmosa. Najteže posledice po buduće letove sa ljudskom posadom mogao bi imati stav predsednika Baraka Obame: on nije spreman da obezbedi novac za misije na Mesec i Mars, nego bi taj novac radije uložio u obnovive vidove energije i popravku infrastrukture u SAD“, piše „Vestdojče cajtung“.

Nakon što su gusari oslobodili nemački brod „Viktorija“ porasle su nade da bi mogao biti oslobođen i drugi brod – „Hansa Stavanger“. Međutim, situacija na njemu se zaoštrila, jer su gusari četiri od 24 člana posade prebacili na kopno. Povodom otmica nemačkih brodova u vodama oko roga Afrike list Zidvest prese piše:

Somalija

Somalija

„Udruženje nemačkih brodara sada je uvidelo da bezbednost ima svoju cenu. Udruženje je predložilo da nemačke brodove prate vojnici Bundesvera. Međutim, samo je krivo što se ispostavilo da je to nemoguće – najveći deo brodova u nemačkom vlasništvu plovi pod takozvanim jeftinim zastavama. Na taj način štedi se na platama za posadu i izbegavaju se propisi o bezbednosti. Udruženje sada želi da se ti brodovi pod hitno prevedu u nemački registar. Ono što im je na umu jeste: dok ne prođe opasnost ispred obala Somalije plovićemo pod nemačkom zastavom kako bi poreski obveznici plaćali za bezbednost. Posle toga na jarbolu će ponovo vijoriti zastava neke od karipskih država kako bi brodari štedeli na troškovima“, piše „Zidvest prese“.

Gusarima se bavi i list Noje osnabriker cajtung:

„Koliko bi još brodova trebalo da otmu somalijski gusari da bi vlade razvijenih zemalja svojim mornaricama stavile na raspolaganje dovoljno sredstava da kontrolišu Adenski zaliv? Zbog nedostatka sredstava misija EU Atalanta toliko je uspešna da je u poređenju sa istim periodom prošle godine udvostručen broj napada – porastao je sa 114 na 240. Gusari su kao taoce u proteklih šest meseci uzeli 561.og člana posade, 19 ih je ranjeno, sedam oteto, šestorica mornara su ubijena. Nemački teretni brod „Viktorija“ sada je otkupljen za milion evra. Cenjkanje oko sudbine posade „Stavangera“ se nastavlja. Sada se gorko sveti oglušivanje političara, ali i brodara, na upozorenja o sve većim rizicima“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Premija od 2.500 evra

Premija od 2.500 evra

Povodom premije „staro za novo“ list Folksštime piše:

„Nemački proizvođači automobila nisu imali neke koristi od premije, profitirali su pre svega fabrike iz Azije, Italije i Francuske koje prave manja i štedljiva vozila. Ko takvo vozilo traži kod BMW-a, Audija ili Mercedesa, uzalud traži. Jer oni prave skupa vozila sa mnogo konjskih snaga. Možda će njihovi šefovi najzad shvatiti da njihova politika vodi u ćorsokak u koji su već stigle američke fabrike automobila. U tom slučaju, premija staro za novo bila je ipak od neke koristi“, piše list „Folksštime“.

Povodom godišnjice neuspelog atentata na Hitlera, 20. jula 1944. godine, list Tagesšpigel piše:

„Nemci su dugo na taj dan gledali pre sa jasnim, nego mešanim osećanjima. Jasnim znači: negativnim. Dvadeseti jul 1944. godine, dan neuspelog atentata na Hitlera, veoma kasno je povezan sa 8. majem 1945. danom kapitulacije Nemačke. Predsednici Valter Šel i Rihard fon Vajczeker bili su prvi koji su odali priznanje pripadnicima pokreta otpora protiv nacističke diktature kao patriotama i koji su se odvažili da dan kapitulacije proglase danom oslobođenja. Danas, 65 godina nakon 20. jula 1944., regruti polažu zakletvu ispred parlamenta. Na taj način, kao i prošle godine, povlači se luk – od onih vojnika koji su atentatom na Hitlera želeli da okončaju njegovu diktaturu ka ovim današnjim koji kao pripadnici Bundesvera štite slobodu zemlje“, piše „Tagesšpigel“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 20.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Ist8
  • Datum 20.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Ist8