Skupa nemačka energetska revolucija | Mozaik | DW | 18.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Skupa nemačka energetska revolucija

Zakon o podsticanju obnovljivih izvora energije (EEG) u Nemačkoj je omogućio pravi „bum“ ekološke energije. Razvoj eko-energije se u praksi subvencioniše doprinosima. Troškove snose dobrim delom – građani.

Dugo vremena je doprinos za podsticanje obnovljive energije bio smatran „cenom“ koja mora da se plati za energetski zaokret na koji su se Nemci odlučili. Više eko-energije, manje fosilnih izvora – to je zvanična politika Berlina. Stručnjaci su jedinstveni u oceni da eksploatacija obnovljivih izvora energije čini samo jedan odsto stvarnih troškova doprinosa za EEG.

A troškovi kontinuirano rastu. Za to je kriva aktuelna cena struje na berzi (u padu) u kombinaciji sa činjenicom da dobar deo nemačke industrije uopšte ne plaća doprinos – iako se radi o firmama koje u svom proizvodnom procesu troše veoma mnogo energije.

Porast od 600 odsto za šest godina

Godine 2008. udeo eko-struje u Nemačkoj iznosio je oko 15 odstoDoprinos EEG se obračunava na cenu struje i plaćaju ga građani (potrošači) i male firme, iznosio je tada 1,1 cent po kilovat-satu (kWh). U 2014. udeo ekološke struje trebalo bi da poraste na 26 procenata i potrošače će koštati 6,2 centa po kilovat-satu. Radi se dakle o porastu visine doprinosa od oko 600 odsto u samo šest godina.

Više obnovljivih, a manje fosilnih izvora energije

Više obnovljivih, a manje fosilnih izvora energije

Energetski stručnjak Feliks Mates u intervjuu za DW tvrdi da je cena struje (koja je u padu) na Nemačkoj berzi struje glavni razlog zbog kojeg raste visina doprinosa. Na berzi je 2008. struja koštala 7,3 centa po kilovat-satu. Danas, pet godina kasnije kilovat-sat košta samo četiri centa. Nemačka struja najjeftinija je u Evropskoj uniji. Ali istovremeno je osetno porastao EEG-doprinos. On danas čini čak trećinu troškova kojima se subvencioniše ekspanzija obnovljive energije.

Na porast troškova utiču i priviliegiji u kojima uživa industrija u Nemačkoj. Firme koje su intenzivni korisnici energeneta u zemlji potroše otprilike petinu nemačke struje. Industrija pritom profitira od pada cena struje na berzi, a istovremeno je oslobođena od plaćanja EEG-doprinosa. Po računicama Saveznog udruženja obnovljive energije, za otprilike petinu troškova doprinosa „krivo“ je tetošenje industrijalaca. Pojednostavljeno govoreći: od svog računa za struju, nemački građani plaćaju 1,3 centa po kilovat-satu za industrijska preduzeća. Građani tako snose i deo tereta koji bi trebalo da preuzme industrija.

Solarna energija: nekada skupa, danas jeftina

Na dramatičan rast doprinosa za EEG utiče i visoka stopa subvencionisanja solarne energije što je u Nemačkoj već odavno praksa. Pritom se radi isključivo o starim solarnim postrojenjima koja su podignuta pre 2012. „U prošlosti smo imali visoke cene“, potvdio je Joahim Fajfer iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u jednom intervjuu za DW.

Kako bi se potrošači oslobodili starih tereta, Holger Kravinkel, energetski stručnjak koji se brine o pravima potrošača, zahteva da se subvencije za stara solarna postrojenja više ne plaćaju iz EEG-doprinosa već da se finansiraju direktno iz budžeta, dakle novcem od poreza.

Većina nemačkih energetskih stručnjaka jedinstvena je u oceni da EEG-doprinos više ne odražava stvarne troškove energetskog „zaokreta“ Nemačke i da će buduća vlada u Berlinu morati da promeni načine obračuna cena energije i doprinosa. „Osnovna reforma EEG jedan je od najvažnijih zadataka nove vlade“, naglasio je i nemački ministar za zaštitu okoline Peter Altmajer.

Vetropark na severu Nemačke

Vetropark na severu Nemačke

Bitka za interese

Ali kako će izgledati reforma EEG? Ko će od nje da profitira, a ko će biti gubitnik? To je još uvek nepoznanica. „Zakon o obnovljivim energijama je prekretnica u razvoju održive ekonomske politike“, kaže Eberhard Brandes, član uprave Svetske fondacije za prirodu (WWF) u Nemačkoj. On zahteva smisleni razvoj eksploatacije obnovljivih izvora i poštenu diskusiju. Mašinska i hemijska industrija upozoravaju, sa druge strane, od mogućih nuspojava ukoliko one budu uključene u finansiranje doprinosa. „Energetski zaokret ne sme da dovede do uništavanja radnih mesta“, tvrdi predsednik Udruženja mašinske industrije Hans Jirgen Kerkhof.

Dok građani, mali preduzetnici i organizacije koje štite interese potrošača zahtevaju prvenstveno poštenu raspodelu troškova energetske reforme (a time i smanjenje opterećenje za njih), iz energetske branše se može čuti i skeptične izjave koje u pitanja dovode (do)sadašnje podsticanje obnovljivih energija.

Nemački ministar Peter Altmajer nadležan je za zaštitu okoline i energetsku reformu

Nemački ministar Peter Altmajer nadležan je za zaštitu okoline i energetsku reformu

„Energetski koncerni pokušavaju da sugerišu da obnovljive energije dovode do naglog porasta cene struje“, tvrdi energetski stručnjak Rene Mono. On dodaje da je to pogrešno i da je struja koju se dobije snagom vetra danas postala jeftinija od struje koju se dobije eksploatacijom uglja ili gasa.

Mono je šef fondacije „100 odsto obnovljive energije“ i pokazuje ipak razumevanje za reakciju energetskog sektora: „Energetska branša se trenutno brani na sve moguće načine zato što se raspada njen poslovni model. Koncerni su podcenili razvoj i trend koji vodi pojačanom korišćenju obnovljivih energija.“

Autori: Gero Rojter/ Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković