Skup benzin – bezobrazluk ili moranje? | Izbor iz štampe | DW | 31.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Skup benzin – bezobrazluk ili moranje?

Cene benzina u Nemačkoj ovih dana divljaju. Benzinske pumpe menjaju cene i nekoliko puta dnevno, litar supera košta i do 1,80 evra, a Nemci, tradicionalno, pred Uskrs putuju negde. To je tema mnogih listova.

Drezdner nojeste nahrihten pronalazi razloge za poskupljenja: „Kada je malo ponuđača, veliko je iskušenje oko dogovaranja cena. Tome ne može stati na put ni uvođenjem kočnice za cenu benzina po uzoru na Austriju ili uspostavljanjem službe za nadgledanje transparentnosti cena. Ko veruje u te jednostavne predloge, ne poznaje tržišni mehanizam ponude i potražnje. Visoka cena rezultat je pretnji Irana, smanjenih resursa, drastičnog povećanja potrošnje u zemljama na pragu industrijskog razvoja, pada kursa evra naspram američkog dolara – i državne kase. Čak 60 odsto cene benzina čine porezi. Država odlično zarađuje. I zato pravi naftni šeici sede i u Berlinu.“

Merkiše algemajne (Potsdam) ne veruje da političari mogu da pomognu: „Zbog visokih cena goriva najviše pate oni koji svakoga dana od kuće do posla moraju autom da pređu velike deonice. Oni najčešće nemaju mogućnost da koriste neko drugo prevozno sredstvo. Zato je ispravno kada političari razmišljaju kako mogu da pomognu. Ipak većina pristupa podseća na don-kihotovsku očajničku borbu s vetrenjačama: mnogo akcionizma, malo efekta. Pitanje je da li će pomoći ako benzinske pumpe u određeno vreme moraju da odrede fiksnu cenu za idući dan. Političari ne mogu ništa da promene u činjenici da rezerve fosilnih goriva opadaju s porastom tražnje.“

Badiše cajtung (Frajburg) ocenjuje da čovečanstvo previše zavisi od vožnje i benzina: „Cena benzina je cena hleba automobilske industrije. I kada list Bild i populistički političari protiv toga protestuju, to nam daje prvu sliku budućih borbi oko raspodele konačnih resursa poput vode, životnih namirnica i zemlje. Nasuprot tome, vožnja automobilom nije pravo ljudi koje je na prodaju. I zato ćemo morati da promenimo naš način rada, stanovanja i življenja. Cena benzina, na kraju, stvara troškove poretka rasta i privrede koje sebi više ne možemo da priuštimo.“

General ancajger (Bon) podseća da benzin ne mora da bude jedini energent: „Ne – mora se ostati pri tome: Država nema šta da traži kod određivanja cene benzina – uprkos sve glasnijim zahtevima za regulatornim intervencijama na tom tržištu. Sada se prati preduskršnji ritual, i kritikuju se previsoke cene benzina. To kratkoročno donosi plus poene, ali ne i rešenje problema. Potrebna je mobilnost svih koja ne šteti životnoj sredini, i koja je naravno priuštiva. Alternative benzinu postoje.“

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević