Skraćeno radno vreme ne rešava problem?

Troškove plata za radnike delom snose preduzetnici, a delom državna Agencija za zapošljavanje. Privredni stručnjaci upozoravaju, međutim, da ovaj metod, dugoročno gledano, i nije najbolje rešenje.

I pored 3,5 miliona nezaposlenih, nemačke Agencije za zapošljavanje skoro da su i prazne. Da bi izbegle gužvu, gurkanja i nepregledne redove pred vratima Agencija, odgovorni su uveli sistem dodele termina za savetovanje i posredovanje. Međutim, gde nema posla, nema ni posredovanja. Da je broj otvorenih radnih mesta u celoj zemlji svakim danom sve manji, potvrđuje i ova anketa:

“Morao sam biti otpušten da bi preduzeće opstalo. Radio sam u jednoj firmi kao menadžer u sektoru za informatiku.”

“Pošaljem 50 aplikacija za posao, dobijem samo dva negativna odgovora, ostale firme mi uopšte ne odgovore.”

“Ja sam radnik Karštata, zapravo, bio sam! Tu sam završio zanat, ali mi nisu mogli ponuditi radno mesto. Privrednu krizu osećam i u svom novčaniku.”

Radnici koriste krizu za usavršavanje...

I pored finansijske krize koja nije zaobišla nijedno preduzeće, mnogi šefovi nerado daju otkaze. Vlada strah da nakon krize neće naći kvalitetnu radnu snagu. Radnike zadržavaju tako što im nude skraćeno radno vreme. A upravo je to i pravi barometar za merenje krize.

Broj mesta sa skraćenim radnim vremenom je od leta prošle godine sa 29.000, ovog proleća porastao na više od jednog miliona. Senke Fok, šef Agencije za zapošljavanje u Berlinu, poručuje:

“Mi animiramo ljude da ovaj period kada kraće rade koriste za usavršavanje. Ovu krizu mogu da iskoriste za dalju kvalifikaciju, a istovremeno da zadrže i svoje radno mesto.”

..... a preduzetnici državu!

Skraćeno radno vreme je metod kojim preduzetnici mogu da premoste dve godine. Naučnici smatraju da bi produženje ovog roka moglo da ime negativne posledice za privredu zemlje.

Profesor Klaus Cimerman sa Nemačkog privrednog instituta upozorava: “Skraćeno radno vreme čini nas manje sposobnim i konkurentnim na međunarodnom tržištu.”

Tokom ovog perioda, radnici deo zarađene plate dobijaju od firme, dok im razliku isplaćuje Agencije za zapošljavanje. Iako Agencije u svojim budžetima već sada imaju milionske deficite, država pod motom stare poslovice “Cilj opravdava sredstvo”, na ovaj način želi da broj nezaposlenih tokom krize zadrži ispod pet miliona.

autor: Selma Filipović

odg. urednik: N. Jakovljević