Skoplje i Atina kao Priština i Beograd? | Politika | DW | 25.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Skoplje i Atina kao Priština i Beograd?

Stručna javnost u Makedoniji ne misli da bi dogovor Beograd-Priština mogao da „zarazi“ Skoplje i Atinu kako bi, po istom receptu, rešili problem oko imena. Ali, smatra se, to može da otvori neka druga pitanja…

Da li dogovor Beograda i Prištine, koji je Srbiju postavio na brzu prugu prema Briselu, a Kosovu otvorio vrata na putu ka evropskim integracijama, može da bude pozitivan impuls i poruka za ceo region, recimo za Makedoniju? Na to pitanje nema ni jedinstvenog ni jednostavnog odgovora. Svi se slažu da je dogovor istorijski, da će on smanjiti pretnje po bezbednost i u Makedoniji, ali ne veruju da će uspeti da „zarazi“ Skoplje i Atinu da po istom receptu reše spor oko imena. Prema diplomatskim izvorima, dogovor predstavlja „spektakularni podsticaj“ za Makedoniju zaglavljenu u sporu za koji niko u toj zemlji ne veruje da će biti rešen:

„Dogovor Beograd-Priština imaće pozitivan uticaj na Skoplje jer pokazuje dve stvari: prvo, da i realne i navodne razlike mogu da se prevaziđu, odnosno da se i u tzv identitetskim pitanjima može postići diplomatsko rešenje. Drugo, nakon tog dogovora pritisak iz različitih veliko-etničkih struktura, u potpunosti gubi energiju“, smatraju ti diplomatski izvori.

Aliti: Dogovor između Prištine i Beograda nema nikakav efekat na Makedoniju

Aliti: Dogovor između Prištine i Beograda nema nikakav efekat na Makedoniju

Ipak, analitičari iz Makedonije su pesimisti. Abdurahman Aliti, bivši ambasador i dobar poznavalac prilika na Balkanu, ne očekuje da će dogovor Beograd-Priština imati bilo kakav uticaj u Makedoniji: „Dogovor uređuje odnose između Prištine i Beograda i nema nikakav efekat na Makedoniju. Ne verujem da će taj primer predstavljati stimulans makedonskoj vladi da iz njega izvuče pouke jer imam utisak da ona i nije zainteresovana za evrointegracije. Na sreću, na Balkanu postoji ogroman interes u pogledu stabilnosti i to uliva nadu da će se procesi dezintegracije preduprediti“, kaže Aliti.

Pandorina kutija

Analitičar i diplomata Arsim Zekoli smatra da ključno pitanje koje će se postavljati nakon sporazuma Beograd-Priština glasi: zašto takva pravila ne važe i za nas? „Zašto Albanci u Makedoniji, Grci u Albaniji, Makedonci u Grčkoj, Turci u Bugarskoj, Bugari u Srbiji i Albanci u Preševu ne mogu da imaju ista prava kao i Srbi na severu Kosova? Da li baronesa (Ketrin) Ešton, u cilju postizanja kakvog-takvog uspeha, kratkovido i naivno ili sa namerom, u stvari otvara Pandorinu kutiju na Balkanu“, pita se Zekoli.

To pitanje u Makedoniji zatvoreno je Ohridskim dogovorom, podseća univerzitetski profesor Zvonimir Jankulovski. On je jedan od onih koji smatraju da je dogovor između Prištine i Beograda istorijski korak na putu stabilizacije Balkana i rešenje za odnose između Kosova i Srbije:

Griechenland Mazedonien Bildkombo Flaggen

„Sam dogovor otvara mnogo pravnih dilema po pitanju njegove implementacije i održivosti, ali ipak je to značajan iskorak za stabilnost u regionu, posebno kada je reč o bezbednosnim pretnjama u Republici Makedoniji. To rešenje treba da ostane ekskluzivan način za uređenje odnosa među zajednicama na Kosovu, ali nikako ne bi smelo da isprovocira iste ili slične zahteve manjinskih etničkih zajednica u Makedoniji, s obzirom na to da smo mi to pitanje rešili Ohridskim sporazumom. Taj dogovor (Beograd-Priština prim. ur.) ne može da se stavi u korelaciju sa (makedonsko-grčkim) sporom oko imena, s obzirom na to da se radi o dijametralno suprotnim pitanjima koja su predmet dogovora. Ipak, uprkos pozitivnim očekivanjima od dogovora Beograd-Priština, ostaje gorka spoznaja da se u međunarodnim odnosima nastavlja sa politikom 'štapa i šargarepe'. Kreativnost koju je ovoga puta manifestovala Evropska unija u cilju stabilizacije Balkana, biće model po kome će se rešavati ovakve i slična otvorena pitanja u Uniji“, zaključuje Jankulovski.

On želi da veruje da će dogovor biti trajno rešenje odnosa između Prištine i Beograda, a ne zamrznut problem koji u bliskoj budućnosti može da eksplodira što bi imalo posledice po sve, pre svega u regionu.

Autorka: Katerina Blaževska, Skoplje
Odgovorni urednik: Ivan Đerković