Skepsa Bošnjaka prema Arapima
26. januar 2018.
„Baza za kupce sa Bliskog istoka je hotel Holivud u Sarajevu. Tu, na Ilidži, oni se odmaraju posle sletanja, pre nego što krenu u potragu za nekretninama. Na recepciji govore arapski, a u holu se uspostavljaju kontakti i razmenjuju informacije. Abdul Latif, 66-godišnji knjigovođa u penziji, čitav život je radio u jednoj kuvajtskoj državnoj naftnoj firmi i sada je sav uzbuđen od očekivanja. Njegov bosanski čovek za vezu mu je na karti upravo pokazao čitav niz lokacija gde su prodaje zemlja u okolini, sklopio kartu i na tečnom arapskom dogovorio sa gostom sutrašnji obilazak tih mesta. Zašto Abdul hoće da kupi zemlju baš u sarajevskom kantonu? Zato što je, kaže, priroda divna, zemlja bezbedna, a društvo – muslimansko.“
- pročitajte još: Turisti ili budući stanovnici BiH?
„Interesovanje srednje klase iz zemalja Persijskog zaliva za Bosnu direktna je posledica krize nastale posle Arapskog proleća. Klasične destinacije u Libiji, Egiptu i Tunisu su postale nesigurne, pa se traže alternative. Iz Dubaija, Dohe i Kuvajt-sitija su uspostavljeni direktni letovi za Sarajevo. Bosanska vlada je ukinula vize za Bahrein, Kuvajt, Katar, Oman i Emirate – ne i za Saudijsku Arabiju. Otada je drastično porastao broj arapskih gostiju: između 2015. i 2017. se udvostručio sa 40.000 na 89.000. Tako su se oni izjednačili sa najvećom grupom posetilaca – Turcima.“
„To što Arapi upadaju u oči ima veze sa činjenicom da oni duže ostaju u zemlji; u julu i avgustu ostaju u pravilu više nedelja. Većina drugih turista već posle nekoliko dana putuje dalje. Arapske direktne investicije su još relativno skromnog obima: 2016. su investicija iz Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata iznosile 11 miliona evra – poređenja radi, iz Hrvatske je investirano 60 miliona, a iz Austrije 37 miliona. U Srbiji ima mnogo više arapskog novca, mada to tamo nije tema u javnosti.“
U tekstu je objašnjeno da se interesovanje arapskih država za Bosnu i Hercegovinu povećalo za vreme i posle rata u Bosi i Hercegovini. „Iz arapskog prostora su stigli humanitarna podrška, oružje i u manjem obimu i islamistički borci. Posle rata, ponuda je proširena, baš kao što su se raširile i verske fondacije. Građene su džamije, ali ne u jednostavnom tradicionalnom, već u neobičnom stilu sa masivnim kupolama i impozantnim duplim minaretima. Istovremeno su počeli da rade i misionari koji su sa umerenim uspehom širili svoje fundamentalističko učenje.“
- pročitajte još: Neće ni svi Arapi u BiH
Trgovcima nije promaklo to što se ne raduju baš svi Bosanci novim gostima. Oni to ne razumeju. „Kada kupujemo zemlju od Bosanaca“, kaže šeik (Saker Ali al Muala iz UAE, prim. prev.) „mi je ne nosimo kući u Dubai. Ona ostaje ovde, poboljšava se, dobija na vrednosti. Ljudi zarađuju na nama“ – „To je i mišljenje bosanskih vlasti. Ali u medijima i u razgovorima se često pokazuju skepsa i odbojan stav prema strancima.“
„Pažnja javnosti koju izaziva arapsko prisustvo u Bosni svakako ima više kulturne nego ekonomske razloge. To što se u tržnim centrima arapskih investitora ne prodaje alkohol, ali zato postoje prostori za molitvu, to je za Sarajevo – za razliku od Londona – novo. I: za razliku od turskog uticaja koji se prihvata kao deo sopstvene istorije, mnogi ovdašnji stanovnici doživljavaju kao strane a njihovu religioznost kao nametljivu. Većina medija svom snagom pojačava tu sliku tako što Arape predstavlja kao bogate i arogantne, a njihovu kulturu kao ženomrzačku i nasilnu. U osnovi se reakcija muslimanskih Bosanaca ne razlikuje od reakcije hrišćanskih Evropljana – možda je njihova ksenobofija čak i jača, jer svoj islam vide kao ugrožen“, piše, između ostalog, Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.
Priredio Saša Bojić