1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Skeniranje „do gole kože“

Pretnja od mogućih terorističkih napada dovela je do pojačanih mera bezbednosti na aerodromima širom sveta. Kakvih sve skenera na aerodromima ima i kako oni funkcionišu?

default

Na monitoru skenera se sve vidi

Na aerodromima postoje tri tipa skenera i svi oni rade slično - mere zračenje tela. Ljudska koža reflektuje zračenje koje je moguće izmeriti. Predmeti reflektuju zračenje na drugačiji način i tako se može utvrditi da li neka osoba ispod košulje ili pantalona, sem donjeg veša, ima i neke druge, sakrivene predmete.

Ali, rentgenski skener zrače i to može biti štetno po zdravlje. U najgorem slučaju oni mogu da izazovu rak. Međutim, ta verovatnoća je zanemarljivo mala, ukoliko zračenje nije učestalo, kaže profesor Rolf Mihel iz nemačke Komisije za zaštitu od zračenja.

„Poređenja radi, treba reći da je za jedan sat leta preko Atlantika, na visini od 10 000 metara, zračenje veće. Zbog toga, ne vidim da bi moglo doći do zdravstvenih problema.“

Mihel smatra da će, ukoliko dođe do masovne upotrebe rentgenskih skenera, najviše biti pogođene sasvim određene grupe ljudi:

„Problem predstavljaju oni koji putuju često, ali i zaposleni na aerodromima i u vazduhoplovnom saobraćaju koji veoma često moraju da prolaze kroz skener. U tim slučajevima se u toku jedne godine može razviti zračenje koje, iz našeg ugla, više nije bezazleno.“

Körperscanner

„Teraherc skeneri“

Takozvani „teraherc skeneri“ – oni rade na principu elektomagnetskog zračenja, objašnjava Hans- Detlef Dau iz firme „Diteks sistems”, koja proizvodi skenere.

„Razlikujemo pasivne i aktivne sisteme. Pasivni se mogu uporediti sa kamerom za utvrđivanje toplote tela. Ukoliko se ispod odeće nalaze i drugi predmeti, skener će na tim delovima tela registrovati drugu temperature koja se znatno razlikuje od temperature tela.“

Međutim, ta metoda pokazuje manjkavost ukoliko se ispod odeće nalaze male, ali opasne, količine zapaljivog materijala. U tom slučaju ta vrsta skenera, u većini slučajeva, neće pokazati željeno odstupanje temperature tela od temperature sakrivenog predmeta. Zato se taj skener većinom koristi za otkrivanje većih predmeta.

Protiv metode opipavanja

Kod „Aktivnih teraherc skenera“ rezolucija je znatno bolja. Kao i kod rentgenskog zračenja i u tom slučaju skeniranje traje nekih 30-tak sekundi. Zapaljiva sredstva ili keramički nož imaju drugačije zračenje od kože. Na taj način je vrlo brzo moguće utvrditi da li se ispod odeće putnika nešto krije ili ne.

Prednost te metode je, međutim, ujedno i njena manjkavost. „Aktivni teraherc skener“ na izvestan način „svlači“ putnike „do gole kože“. Svi delovi tela, pa i polni organi, vidljivi su na monitoru. Upravo tu činjenicu kritikovale su brojne organizacije i zbog toga su uvedeni novi sistemi koji telo prikazuju samo u vidu šeme, pri čemu su polni organi zamagljeni. Ti delovi tela se zbog toga moraju proveravati manuelno. Međutim, za Petera Šaa iz jedne od organizacija za zaštitu ličnih podataka, to nije dovoljno:

„Mnogi ljudi imaju veštačke delove tela i moraju, zbog bolesti, da se služe pomagalima. Isto tako, neko, zbog bolesti bešike, mora da nosi pelene. Zato je dodatno opipavanje nedopustivo.“

zd/idj/ard

  • Datum 31.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Lnyt
  • Datum 31.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Lnyt