Skandal u Nemačkom fudbalskom savezu

Selektor fudbalske reprezentacije Nemačke Joahim Lev i predsednik Nemačkog fudbalskog saveza (DFB) Teo Cvanciger jedva da su razmenili par reči tokom zajedničkog putovanja u Poljsku na žreb za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012. Trener nemačke momčadi nije mogao da sakrije svoj bes na konferenciji za novinare.

„Vrlo sam uzbuđen zbog toga kako su se stvari odigrale“, rekao je Lev. „Kažem vrlo uzbuđen, jer je ovo ostavilo lošu sliku o meni u javnosti. Mnoge stvari za koje sam smatrao da treba da budu privatne su postale javne. Uznemiren sam zbog toga.“

Ciljano propuštanje

I zaista, čini se da je neko iz pregovaračkog tima nemačkog fudbalskog saveza pustio u javnost dve negativne informacije.

Prvo, objavljeno je da su Lev i ostatak njegovog tima (asistent Hansi Flik, trener golmana Andreas Koepke i menadžer Oliver Birhof) tražili naknade za potpisivanje ugovora, i to u visini godišnjih plata. Nikada nije dobro imati imidž pohlepnika, pogotovo u vreme recesije.

Ali drugi zahtev je zaista iznenadio mnoge. Birhof, koji je u pregovorima predstavljao celu grupu, očigledno je za sebe pokušao da dogovori pravo veta o tome ko može biti imenovan za zamenika trenera u trenutku kada bude odlazio.

Svi zajedno sada

„Ne razumem što se dogodilo,“ kaže legendarni nemački vezni igrač Ginter Necer. „Kako Birhof može postavljati ovakve zahteve? On nije u poziciji da to čini. Ako je Cvanciger odbio ovu ponudu, onda je napravio pravi potez. Bierhof bi trebela da bude najmanje važna osoba u trenerskom timu."

Necerov nekadašnji saigrač u nemačkoj reprezentaciji Franc Bekenbauer je takođe izneo svoje mišljenje, rekavši za Bild "da je Savez imao apsolutno pravo da odbije Bierhofove zahteve. Savez treba da odlučuje o novom selektoru, a ne menadžer tima.“

Bekenbauer je Birhofove zahteve nazvao pokušajem „preuzimanja reprezentacije". Oliver Kan (bivüi gloman nemaöke reprezentacije) rekao je da ne samo da se niko nije usudio da pita za takav veto, nego je i biranje selektora „daleko van Birhofove nadležnosti.“

I prilikom jednog gostovanja na Televiziji Skaj, Birhof se našao na udaru, bivšeg Bajernovog igrača Štefana Efenberga.

Birhof je rekao da je napravio neke greške u pregovorima. Ali, Birhof, Lev i ostatak trenerskog tima ima rok od 48 sati da prihvati ponudu koju nudi Savez. Efenberg je izjavio: „Meni ne bi trebalo 48 sati da mislim o tome, za sekundu bih potpisao da treniram reprezentaciju. To je čast“. Ipak, Lev se čvrsto drži Birhofa, rekavši da kategorički ostaje uz njega – „on je deo našeg tima“, rekao je Lev.

Različiti svetovi

To nije prvi put da je menadžer reprezentacije u sukobu sa starom gardom nemačkog fudbala. Sin bogatog člana uprave nemačkog energetskog diva RWE, Birhof je oduvek bio u vrhu događaja kojim dominiraju ljudi daleko skromnijih korena.

Osim toga Birhofov uspon do vrha nemačke fudbalske reprezentacije je gotovo u celosti ostvaren van Nemačke. Nakon Hamburga i Borusije Menhengladbah, Birhof je sreću okušao u Austriji. Njegova prva godina u Salcburgu bila je ogroman uspeh, ali umesto da se vrati u Nemačku, ovaj napadač odlazi u Italiju. To je bio još jedan dobar potez, jer je Birhof zabijao golove u Askoni, Udinezeu i na kraju u Milanu.

Za vreme boravka u Italiji, Birhof postaje član nemačke reprezentacije – čak postiže izjednačujući, pobednički gol u finalu Evropskog prvenstva 1996. kada su Nemci pobedili Čehe. Neki njegovi saigrači su smatrali da je Bierhof željan slave, da ne igra za tim. Među njegovim najvećim kritičarima bio je Matijas Zamer koji je tada bio kapiten reprezentacije. On je sada sportski direktor nemačkog fudbalskog saveza. Veruje se da je jedan od onih koji bi rado oterao Birhofa.

u nastavku: Pomirenje na vidiku ili?

Veoma kontroverzan je bio izbor Jirgena Klinsmana 2004. godine kada je za menadžera reprezentacije izabrao Birhofa. Ali je to bila mudra odluka. Klinsmanova „vladavina“ bila je zasnovana na ideji da se Nemački savez mora pomiriti sa novim vremenom i prihvatiti nove načine poslovanja. Birhof, čiji je reprezentativni pedigre besprekoran, iako je bio i legitimni autsajder, savršeno se uklopio u Klinsmanove planove.

U to vreme Birhof je "podigao" na noge marketing i odnose sa javnošću nemačke reprezentacije.

On je iskoristio svoje kontakte sa firmom Najk i osigurao mnogo bogatiju konkurentsku ponudu za poslove koje je Nemački savez tradicionalno davao Adidasu. Nedavno je potpisao i unosan sponzorski ugovor sa japanskom firmom Soni.

Međutim, Birhof je bio odgovoran i za naduvanu televizijsku najavu nemačkog tima za Euro 2008. koja je održana u hotelu smeštenom na najvećem planinskom vrhu u Nemačkoj (Cugšpice, 2962 m).

On je naljutio Mihaela Balaka, nakon finala tog Evropskog prvenstva, kada je pokušao da ga uvuče u nemački navijački blok na slikanje sa navijačima. Ljudi koji čitaju sa usana su vrlo lako mogli videti da Balak tada vikao na Birhofa.

To je profil 41-godišnjeg menadžera, tvrdog pregovarača koji uvek dobija najviše novca "za svoju stranu" u pregovorima, ali koji s vremena na vreme i pretera, što negativno utiče na neke ljude. Ova fatalna greška u pregovorima o njegovoj i Levovoj budućnosti će ga možda koštati karijere. Bilo kako bilo, lopta je spuštena na zemlju nakon informacije da je došlo do pomirenja tima trenera i šefa Nemačkog fudbalskog saveza Cvancigera. Prethodni dogovor da će se pregovori o produženju ugovora i visini honora nastaviti nakon Svetskog prvenstva ostaje.

autor: M. Herman, A. Lolić

odg. urednik: N. Jakovljević