1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sjedinjene Evropske Države rešenje za krizu?

U savladavanju dužničke krize u Evropi kao i krize zajedničke valute, Nemačka ima jednu od ključnih uloga. Ali koji je put najbolji? Sada je ponovo aktivirana ideja veće političke integracije Evrope.

default

Ponovo aktuelne priče o jačem povezivanju jezgra EU

Gerhard Schröder Wintershall Kassel Grundsatzrede Energiepolitik

Gerhard Šreder

Nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder smatra da je pouka evro-krize jasna – Evropi je potreban znatno viši stupanj integracije, uključujući uvođenje funkcije zajedničkog evropskog ministra finansija. „Svi će morati da odustanu od dela sopstvenog nacionalnog suvereniteta“, izjavio je Šreder u intervjuu za nemački nedeljnik Špigel. Prema njegovom mišljenju, više nema mesta za otezanje, već je potrebno što pre krenuti u realizaciju projekta tzv. evropskog jezgra.

To je potrebno, smatra raniji kancelar, kako bi Evropa bila u stanju da se nosi s drugim velikim subjektima globalne politike, a to su pre svih Azija pod vođstvom Kine te SAD nakon što se oporave od krize. Time Šreder ponovo aktivira ideju koja se pojavila još dok je on bio kancelar – ideju ne samo ekonomske već i političke integracije onog dela Evropske unije koji je na to spreman. U prvom redu to se odnosi na Nemačku i Francusku.

Podrška kancelarki Merkel

Ovom svojom izjavom Gerhard Šreder s jedne strane ponavlja politički zahtev svoje socijaldemokratske stranke, ali istovremeno daje podršku i jednom delu demohrišćanske unije sklonom daljem procesu političke integracije. Tako je nedavno sadašnja nemačka ministarka za rad Ursula fon den Lajen govorila o uspostavljanju Sjedinjenih Evropskih Država kao cilju kojem bi nemačka politika trebalo da teži. A nemačka kancelarka Angela Merkel i njen francuski gost Nikola Sarkozi, prilikom svog nedavnog susreta, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje jedinstvene evropske privredne vlade.

Brojni posmatrači odavno tvrde da je projekt zajedničke valute evra bez jedinstvene finansijske, pre svega fiskalne, politike samo polovičan i da na duge staze ne može funkcionisati. Dok je ideja dalje evropske integracije u Francuskoj vrlo popularna, u Nemačkoj je ona do sada dočekivana uglavnom sa skepsom. Kao posledica dužničke krize, kojoj se još uvek ne nazire kraj, sada se međutim među nemačkim političarima i u javnosti sve više širi uverenje da je potrebna strukturalna promena evropske politike.

Potreban novi Lisabonski ugovor

Symbolbild Geld

Zajednička valuta bez zajedničke fiskalne politike nema budućnost


Na jedan važan problem upozorava međutim šef Nemačkog udruženja sindikata (DGB) Mihael Zomer. On napominje da uspostava zajedničke evropske gospodarske vlade nije predviđena dosadašnjim ugovorima Evropske unije, pre svega Lisabonskim ugovorom. Zbog toga je dalji korak u tom pravcu moguć sam uz novo formuliranje Lisabonskog ugovora, kojeg je potrebno onda iznova i potpisati – i to od strane svih zemalja EU.

Njegovo obrazloženje nije samo formalne prirode – evropska ekonomska vlada mora da ima jasnu demokratsku legitimaciju i kontrolu, naglašava nemački sindikalac. I on je uveren da ćemo jednog dana imati Sjedinjene Evropske Države, ali tek u nekoj neodređenoj budućnosti.

Prema rečima Gerharda Šredera, u toj zajedničkoj Evropi će svoje mesto kao članica imati i Turska, a Rusija će biti pridruženi član. Jedino tako je moguće obezbediti političku stabilnost i ekonomski napredak, smatra bivši kancelar. Šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer upozorava da je za put evropske integracije od ključnog značaja da u projektu sudeluju sve članice EU, a ne samo neke izabrane koje sebe nazivaju „evropskim jezgrom“. „Evropa se ne sme razbijati“, naglašava Zehofer.

Autor: Zoran Arbutina (dpa, Der Spiegel, rtrd)
Odg. urednik: Nemanja Rujević