Siva trgovina Srba i Albanaca | Politika | DW | 12.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Siva trgovina Srba i Albanaca

Integrisano upravljanje granično-administrativnim prelazima između Srbije i Kosova smanjilo je, ali ne i eliminisalo sivu trgovinu u kojoj svoj interes nalaze podjednako i Srbi i Albanci.

U procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, upravo je primena dogovorenog ono na čemu će zemlje članice Evropske unije insistirati kada budu odlučivale o napretku Srbije i Kosova na evropskom putu. Kada je u pitanju dogovor iz 2011. godine o slobodi kretanja ljudi i robe, poslednje informacije govore da napretka ima, ali da ima i „sive zone“ i problema u svakodnevnom funkcionisanju administrativno-graničnih prelaza.

„Predstavnicima EU predočili smo rezultate projekta 'Monitorng implementacije dogovora između Srbije i Kosova u oblasti slobode kretanja ljudi i robe'“, kaže za Dojče vele Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. „U pitanju je nastavak ranijeg projekta koji je rađen pre postizanja Briselskog dogovora. Tada smo zaključili da se, zbog neuređenih odnosa između Beograda i Prištine, oko 40 odsto prometa robe nalazi u sivoj zoni i da tu postoji 'bratstvo i jedinstvo' u kriminalu između Albanaca i Srba. Sada smo utvrdili da je uvođenje integrisanog upravljanja granicom smanjilo razliku između robe evidentirane od strane srpskih organa i organa Kosova. Čak je ta razlika svedena na šest procenata, što je u prihvatljivim granicama. To i dalje ne isključuje sivu zonu, ali stanje se očigledno popravilo“, zaključuje Popov.

Ima zainteresovanih da sever Kosova ostane „vakum“

Skoro po 5.000 prelazaka dnevno u jednom i drugom pravcu

Skoro po 5.000 prelazaka dnevno u jednom i drugom pravcu

U Briselu su tako predstavljeni ukršteni zvanični podaci Beograda i Prištine, uz činjenice dobijene sa terena, od izvoznika, preko transportera i drugih zainteresovanih strana o tome kako se na svakodnevni život odražava primena sporazuma o slobodi kretanja između Srbije i Kosova. U pogledu kretanja robe između carinskih teritorija Srbije i Kosova, konstatuje se da se dogovori o carini ne primenjuju u potpunosti jer sever Kosova još nije uključen u carinsko područje Kosova. Iako je premijer Kosova Hašim Tači, na poslednjoj rundi dijaloga u Briselu objavio da je finalizovan dogovor oko kosovskog carinskog sistema, koji će „funkcionisati na celoj teritoriji Kosova i prikupljati prihode i od carine sa prelaza na severu“, u Centru za regionalizam kažu da još ima otpora „sa svih strana“ onih koji imaju interesa u tome da „sever ostane vakum“ i kao takvo bude područje koje nije uključeno ni u jedan institucionalni sistem.

„Postoji politička volja da se sporazum implementira, ali se javljaju se i duhovi prošlosti sa kojima se moraju suočiti i Beograd i Priština. Za razliku od pitanja katastra ili matičnih knjiga, što su prvenstveno tehnička pitanja, ovde je veliki broj zainteresovanih da se stvar ne reši. Imamo nasleđeno stanje koje se mora savladavati, ali ne i prelomiti preko noći. Ipak na tome mora da se insistira“, kaže Popov.

Pogledajte video 02:49
Trenutno na programu
02:49 min

Kosovo - raj za pirateriju

Podaci govore da je trgovina robom između Srbije i Kosova dosta „jednosmerna“. Dok je u 2012. godini izvoz Srbije na Kosovo iznosio oko 300 miliona evra, u suprotnom smeru nivo ne prelazi deset miliona evra. Na Kosovo se izvoze u prvom redu prehrambeni proizvodi, nafta, i građevinski materijal, dok se u Srbiju sa Kosova uvoze proizvodi od gvožđa i čelika i otpad koji se izvozi za reciklažu u druge zemlje.

Zadaci i za Beograd i za Prištinu

Dogovor Beograda i Prištine o slobodi kretanja odnosio se i na nesmetani promet ljudi i vozila sa tablicama i dokumentima koje izdaje jedna, odnosno druga strana. Danas postoji rastući trend prelazaka administrativnih prelaza/granica (skoro po 5.000 prelazaka dnevno u jednom i drugom pravcu), što je potvrda interesa i potrebe ljudi da ostvaruju pravo na slobodu kretanja u cilju poslovnih, porodičnih i drugih razloga.

U Centru za regionalizam posebnu pažnju, u okvirima slobode kretanja između Srbije i Kosova, skreću na problem „necarinskih barijera“ kao što su obavezno osiguranje vozila. Popov za DW objašnjava: „Za kamione, to su ogromne sume koje značajno povećavaju cenu roba .Tu se mora tražiti što pre rešenje jer ova situacija značajno utiče na realnu slobodu kretanja roba i ljudi i nadam se da će međunarodna zajednica da uradi ono što treba“.

Istovremeno, primena sporazuma o slobodi kretnja rezultirala je i povećanim brojem zahteva za azil koje u zemljama Zapadne Evrope podnose građana Kosova, koji kroz Srbiju, ilegalnim putevima prelaze na prvom mestu na teritoriju Mađarske. I dok se kosovske vlasti pozivaju da informišu svoje građane i zaustave taj trend, Priština poziva Beograd da i on „ispuni svoju obavezu“ i razračuna se sa „kriminalnim i ekstremističkim grupama koje borave i na severu Kosova i u Srbiji“.

„Mene najviše interesuje zašto sadašnja vlast u Srbiji do sada nije preduzela ništa, nego traži 45 minuta da sredi stanje kad su počeli neredi na severu za vreme izbora“, kaže u razgovoru za Dojče vele Aleksandar Popov. „Mislim da je vlast napravila ogromnu grešku što nije ili eliminisala, pacifikovala te grupe, ili preduzela zakonske procedure protiv onih koji ugrožavaju, ne samo procese na severu Kosova, nego i građane Srbije. To je jedno od ozbiljnih pitanja. Ali mislim da je deo ove vlasti u ranijem periodu i odgajio te grupe koje su bile udarna pesnica vlasti kada je to trebalo“, zaključuje direktor Centra za regionalizam.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video