1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sistemsko rešenje protiv nasilja među decom

U poslednje dve godine u makedonskim školama registrovano je 60 incidenata koji podrazumevaju i fizičko nasilje. Nakon svakog većeg incidenta preduzimaju se mere na povećanju bezbednosti, ali to traje kratko...

Policajci ispred gimnazije u Tetovu

Policajci ispred gimnazije u Tetovu

Makedonija je uznemirena najnovijim talasom nasilja među među srednjoškolcima u Skoplju. Jedna 15-godišnja devojčica ranjena je iz vatrenog oružja, a nekoliko njenih vršnjaka izbodeno nožem u autobusu gradskog prevoza. Potom su se na televizijskim ekranima smenjivali mnogi koji su imali da kažu šta misle o nasilju ili da speru odgovornost sa sebe, ali samo mali broj njih izneo je predloge o tome šta da se radi da se takve nemile scene ne bi ponovile, da objasne šta je koren tako velike agresije među mladima, šta da se učini kako bi se to smanjilo i eliminisalo i kako da se uzneimirani roditelji smire i uvere da su im deca u učionici, školskom dvorištu, autobusu ili na ulici, bezbedna.

Plakat protiv nasilja u školama

Plakat protiv nasilja u školama

Veliki broj incidenata u školama

Zastrašujuće zvuči podatak da je u poslednje dve godine u makedonskim školama registrovano 60 incidenata koji podrazumevaju i fizičko nasilje. Među srednjoškolcima u Strugi, recimo, izbijaju tuče najčešće motivisane međuetničkom netrpeljivošću. Do fizičkih obračuna dolazi i u tetovskim srednjim školama, a još su sveže i uspomene na neviđeno divljanje mladih u Hemijskoj školi u Skoplju ili na ubistvo maturanta Muhameda Jašarija u srednjoj građevinskoj školi u glavnom gradu Makedonije. Pored tih primera, gotovo da ne treba pominjati česte tuče u autobusima gradskog prevoza, naročito na prigradskim linijama oko Skoplja.

Instant rešenja

Nakon svakog većeg incidenta, škole, opštine ili nadležna ministarstva preduzimaju mere na povećanju bezbednosti i smanjivanju tenzija: policija patrolira i obezbeđuje škole, u školskim hodnicima i dvorištima instaliraju se kamere, pojačava se konotrla u autobusima, razgovara sa roditeljima, organizuju kampanje… Ali to traje samo prvih nekoliko dana ili nedelja, i tako do sledećeg incidenta. Sve se svodi na instant rešenja sa trenutnim efektima.

Tatjana Stojanovska

Tatjana Stojanovska

Eksperti, stručna javnost i nadležna ministarstva objašnjavaju da rešenje problema povećane agresije kod mladih mora biti sistemsko, a ne parcijalno. Nadležne institucije traže načine da se poveća bezbednost u učionicama jer njihova saznanja pokazuju da dobar deo mladih u srednjim školama dolazi na nastavu sa oružjem.

„Škole obezbeđuju privatne agencije, ima i policije, ali mi pokušavamo da nađemo sistemsko rešenje zato što se svaka škola snalazi sama za sebe kako zna i ume“, ukazuje zamenica makedonskog ombudsmana Nevenka Krušarovska.

Za sistemskim rešenjem traga i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kome stiže najveći broj dopisa po pitanju bezbednosti dece. „Ministarstvo ne može da u svaki autobu postavi po jednog policajca. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti. Potrebno je sistematsko i trajno rešenje koje će dati dugoročne rezultate. Mi ne možemo da se porimo sa posledicama, već treba da pronađemo uzroke i da na njih delujemo preventivno“, kaže ministarka Gordana Jankulovska.

Programi i drakonske kazne

Sociološkinja dr Tatjana Stojanovska za Dojče vele ukazuje da je Makedoniji potrebna strategije za borbu protiv nasilja među mladima. Ona smatra da tu ne treba mnogo da se mudruje i da je, prilikom donošenja jednog takvog sistemskog, nacionalnog programa, potrebno samo ugledati se na rešenja iz zemalja Evropske unije.

Tourismus - Fachschule Lazar Tanev in Skopje Foto: Vladimir Kalinski, 04.05.11 in Skopje

Gegen Gewalt an Schulen

„Treba pokrenuti ’moralnu paniku’ po tom pitanju. U našoj zemlji poslednjih godina beležimo eskalaciju nasilja i agresije, ali sve se to gura pod tepih. Možda zvuči grubo, ali mislim da nadležne institucije nude samo ad hok rešenja. Reaguje se nakon incidenta, stručna javnost reaguje i potom se to zaboravi do sledećeg incidenta. To su instant rešenja, a nama treba nacionalni program i strategija“, kaže Tatjana Stojanovska. Koren problema, po njoj, su porodica, obrazovanje i mediji.

„Deca formiraju modele identifikacije prvenstveno na osnovu porodice, obrazovanja i masovnih medija. Kada iskombinujete ta tri faktora, dobijate neodgovarajuće i neželjene modele identifikacije. Ako roditelj nema dovoljno vremena za svoje dete, ako je nastavnik koncentrisan isključivo na suvoparno prenošenje znanja iz njegovog predmeta, a na medijima imate crtane filmove sa nasiljem, kičem i šundom, kao i rijaliti šou-programe, što je velika glupost, kako onda možete da od mladih tražite izgrađene moralne vrednosti,“ pita Tatjana Stojanovska.

Ona ukazuje i na manjak kazni po pitanju nasilja. „Zabeleženo je više od 60 slučajeva fizičkog nasilja, a šta je sa psihološkim nasiljem, sa verbalnim nasiljem u osnosima učenik-učenik i učenik-učitelj? Šta je sa mobingom? To niko ne sankcioniše i sve to mogo sporo ide“, zaključuje dr Tatjana Stojanovska.

Autor: Saško Dimevski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM