Sistemi za upozoravanje od Cunamija

Zato je nemacka vlada odmah posle katastrofe odlucila da pomogne i ponudila Indoneziji da zajednicki izgrade sistem za rano upozorenje od cunamija u indijskom okeanu. TAj sistem je nazvan Gitews, i vec dve godine postepeno se radi na njegovom instaliranju. A da li sve tece po planu, saznacete u prilogu Franka Grotelisena, koji je preveo

Avgust 2005. Kran u hamburskoj luci spusta zuto lakovani plovak u vodu. NA jednoj strani nacrtana je nemacka, a na drugoj indonezanska zastava.

„To je prvi cunami-plovak, koji ce brodom biti transpotovan do Indonezije, a na cijem vrhu se nalazi GPS prijemnik,"

rekao je tada Jorn Lauterjung vodja projekta Gitews. Danas zuto-fluoroscentni plovak pliva u indijskom okeanu. Privezan je za senzor za pritisak koji lezi na dnu mora.

„Kada talas cunamija predje preko jednog takvog senzora, menja se pritisak. To se moze vrlo precizno izmeriti. A sami plovci su opremljeni GPS-om, cime mogu da mere promene nivoa mora."

Projekat Gitews treba da obuhvati ukupno 10 ovavih plovaka. Uz to obuhvata i podatke 20 stanica za merenje nivoa mora, kao i 100 seizmometara, koji beleze potrese zemlje u okeanu. Svi podacu smesteni su u jednoj centrali, tzv. Centru za upozorenje. Tamo jedan kompjuter simulira, u minuti, u kom pravu se krece cunami i koliko je visok njegov poplavni talas. O tome da li ce stanovnistvo biti upozoreno, ne odlucuje racunar, vec strucnjaci. A pritom radio, televizija i sms treba da posalju signal upozorenja do najudaljenijeg ribarskog sela.

„Trenutno je situaicja takva da smo prilicno odmakli u radu. Seizmometri su u najvecoj meri ugradjeni. Vise od polovina meraca nivoa mora je instalirano, a naredne godine akcenat ce biti na plovcima. Do kraja 2008. hocemo da imamo 10 sistema sa plovcima."

12. novembra 2008. ce predsednik Indonezije i zvancno pustiti u rad novi sistem. Veliki cajtnot, smatra Jorn Lauterjung. Ipak projekat Gitews je vec zabelezio uspeh:

„Iako nisu izgradjene sve komponente, 12. septembra sistem je bio u stanju da lokalizuje zemljotrese, tri i po minuta nakon izbijanja ispred obale Sumatre, i d aizracuna njihovu jacinu. Na sta je u roku od pet minuta indonezanska meteroloska sluzba reagovala ranim upozorenjem. To je bilo 15 do 20 minuta pre nastanka poplavnog talasa. Moze se reci, da je sistem polozio test."

I u Indoneziji je prisutno zadovoljstvo oko projekta, kaze LAuterjung:

„S obzirom da se na ovaj projekat poklanja velika paznja, i postoji snazna politicka podrska, sve tece bez poteskoca. Vrlo smo zadovoljni saradnjom sa Indonézanima. Oni su vrlo odlucni u nameri da se projekat uspesno okonca."

Ako tehnicki sve bude spremni 2008, posao nece biti zavrsen za Lauterjunga i njegove ljude. Kako bi se indonezansko osoblje upoznalo sa sistemom za rano upozorenje, Nemci ce ostati u zemlji barem do marta 2010, a verovatno i duze.

„Smatram da je neophodno da jos nekoliko godina zajedno sa Indonezanima operisemo sa projektom, kao i da sprovedemo neophodne treninge i obuke. A za to nisu dovoljne dve ili tri godine. Oni moraju da traju mnogo duze."

Sve u svemu, sve protice po planu, smatra Lauterjung. Cini se da ce i budzet od 45 miliona evra biti dovoljan. Ali postoje jos dve stvari na koje treba misliti:

„Ono sto me zabrinjava jeste kako ce biti organizovan i finansiran period posle 2010. Jos uvek razgovaramo o tome. Druga stvar jeste upoznavanje stanovnistva sa sistemom za upozorenje. Na tom planu partnerima u Indoneziji predstoji veliki zadatak, za koji ce biti potrebno sigurno nkoliko godina. Nadam se da to nece biti zaboravljeno, jer je nephodno za celokupu uspesnost akcija."