Siroti milioner Uli Henes | Izbor iz štampe | DW | 14.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Siroti milioner Uli Henes

„To je čovek koji je imao toliko nagomilanih miliona da je mogao i uredno da plaća porez. Ali hteo je da se igra. Da se kocka“, jedan je od komentara nakon odluke suda da pošalje Ulija Henesa u zatvor zbog utaje poreza.

Bez reči je Uli Henes slušao presudu koja će ga stajati tri i po godine slobode, oko 50 miliona evra i gotovo izvesno mesta predsednika Bajerna iz Minhena. „Oslobađajuća presuda nije se mogla očekivati ni u jednom trenutku“, rekao je sudija Rupert Hajndl. U nadi da će izbeći kaznu, Henes je prijavio sam sebe prošle godine, međutim prijava je bila nepotpuna – krenulo se od 3,5 miliona evra, da bi se tokom procesa ispostavilo da je Henes na tajnim računima u Švajcarskoj sakrio 28,5 miliona! Osuđen je u sedam tačaka, po jedna tačka za svaku fiskalnu godinu u kojoj nije plaćao porez. Maksimalna kazna mogla je da bude deset godina robije, tužioci su tražili pet i po. Uz kamate i penale, Henes će državi morati da vrati između 40 i 50 miliona evra. Tako je nekada veliki fudbaler, a danas zaslužni menadžer platio ceh godina u kojima se sa tajnih računa kockao na berzi. Odbrana neće ni tražiti reviziju procesa, šanse za epski preokret ne postoje.

Henes je možda imao šansu da se izvuče od zatvora, piše minhenski Zidojče cajtung. „Morao je od početka da ispriča celu istinu, a ne samo fragmente. Kada je postalo jasno da taji porez, nije više bilo dovoljno reći da, počinio sam veliku grešku i žao mi je. Morao je da dela. Morao je, kako kažu pravnici, da pokaže aktivno kajanje. Morao je da se povuče sa pozicije predsednika Bajerna i šefa nadzornog odbora FC Bajern AG i da se potpuno povuče iz javnosti. Nije uradio ništa od toga. Verovao je da će ga iz gliba izvući pokajničke reči, popularnost, šarm i harizma uspešnosti. Nije se ponašao kao krivac nego kao žrtva, kao da, eto, državni tužioci, poreski organi i javnost previše izvoljevaju kada od njega traže objašnjenje. Kada traže da razjasni koliko je miliona evra, franaka ili dolara sakrio u Švajcarskoj i odakle mu devetocifrene sume kojima je žonglirao po berzi.“

Ahener cajtung pokušava da analizira uzroke Henesovog maničnog kockanja na berzi: „Da li je to kompenzacija za posao vrhunskog menadžera koji je uvek pod stresom? Zbog stresa drugi šmrču kokain ili se opijaju. Da li je to jednostavno slobodno vreme jednog super-bogataša? Igra nerava za nekog ko inače stalno pobeđuje? Zaista, trajni uspeh u poslu, lakonski odnos prema milionima i pozicija nepobedivog pa samim tim i nedodirljivog promenili su Henesovo poimanje prava. On je sam definisao šta je pravda. Kretao se orbitama i nije bio na zemlji. Žalosno je, jer to je čovek koji je imao najvišu reputaciju i uz to toliko nagomilanih miliona na računima da je mogao i uredno da plaća porez. Ali hteo je da se igra. Da se kocka. Na kraju ostaje samo jedan siroti bogataš.“

Arhitekta Bajernove dominacije se iz petnih žila trudio da predstavi utaju kao privatnu stvar, ali se ona ne može odvojiti od njegove funkcije, piše ugledni Frankfurter algemajne. „U televizijskim emisijama je udarao packe drhtavim političarima, čitao bukvice gramzivim bankarima, ljutio se što su medicinske sestre tako loše plaćene i organizovao socijalni program za propale fudbalere. Nije čudo da su pred zgradom suda u Minhenu bili okupljeni obožavaoci, da su članovi Bajerna ostali uz svog Ulija obmanjujući same sebe, da se do sada ni na tren nisu zapitali da li taj čovek treba da ostane lider kluba. Moć pristalica je tolika da su se čak i predstavnici sponzora poput Adidasa, Audija i Telekoma plašili da kažu ono što se moralo reći još pre godinu dana: Kada se neko formata Ulija Henesa busa kako je pošten i kako plaća svoje poreze, a onda se ispostavi da laže – taj više ne može da ostane na počasnoj funkciji. Osim ako se i sama funkcija ne odrekne časti.“

Filozofski pogled u Ofenburger tageblatu: „Čovek zaista u jednoj životnoj ulozi može delovati dobro i ispravno, a istovremeno u drugoj ulozi biti nepravedan i loš. Ali život se mora razumeti i vrednovati kao nedeljiva celina. To iskustvo je Henes stekao juče pred sudom. Presuda nije ništa drugo nego pravda.“ Najveća kazna biće očekivani odlazak iz Bajerna, piše Badišes tageblat. „Za Ulija Henesa kao čoveka, presuda je tragedija jer će izgubiti sve što je decenijama gradio i živeo“, piše ovaj list. Hladno kontrira Hesiše niderzeksiše algemajne: „Nema mesta sažaljenju. Jer on je godinama tajio od države – znači od svih nas – sume od kojih se vrti u glavi.“ Zemaljski sud u Minhenu je presudio građaninu, ali je istovremeno raskrinkao bezosećajnog licemera, beleži Frankfurter rundšau, uz savet da se ipak treba zadržati na kategoriji građanina: „Moralni čistunci i moralni foliranti su možda u svađi, ali su ipak braća. O tome neka razmisle svi oni koji u ime morala proklinju Henesa i šalju ga dođavola. Ne mora čak do tamo, dovoljno je što mora u zatvor.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković