Sirota bogata Nemačka | Politika | DW | 27.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sirota bogata Nemačka

Nemačka ima najveći jaz od svih država evrozone, kada se skala postavi prema ukupnoj vrednosti imovine. Osim toga, i dalje je ogromna razlika između zapada zemlje i pokrajina iz bivšeg DDR-a.

Svaki stanovnik Nemačke koji spada u najbogatiji procenat stanovništva ima najmanje 800.000 evra u nekretninama, vozilima ili novcu, pokazala je studija Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW). Na suprotnoj strani spektra, čak petina odraslih građana nema nikakvu imovinu dok je sedam odsto stanovnika praktično u minusu – dugovi su veći od svega što imaju.

„Raspored bogatstva se blago promenio, ali nejednakost ostaje drastična“, kaže Markus Grabka, stručnjak DIW-a. On je sa kolegama upoređivao podatke iz 2012. sodine sa onima iz 2007. i 2002. te došao do zaključna da „nigde u evrozoni imovina nije tako nejednako raspoređena kao u Nemačkoj“. Korišćen je takozvani Džini-koeficijent koji se kreće od 0 (kada bi svi u državi imali potpuno jednaku imovinu) do 1 (kada su razlike najveće). Taj indeks u Nemačkoj iznosi 0,78, u Francuskoj je 0,68, a u Italiji 0,61.

Drugačiji poreski sistem?

Kinderarmut

Siromaštvu su najviše pogođena deca

Nemci ukupno imaju 6,3 biliona evra imovine, od čega 5,1 biliona otpada na zemljište i nepokretnosti. Oko 40 odsto ljudi živi u sopstvenim stanovima, još deset odsto nema svoj stan, ali ima zemljište ili vikendicu. Svaki drugi odrasli građanin ima ušteđevinu, u proseku 29.000 evra. Ogromne su razlike između bivše Zapadne i Istočne Nemačke. Odrasli na zapadu u proseku imaju 94.000 evra vrednosti u posedu, dok je na istoku ta cifra dramatično manja – 41.000. DIW prognozira da će ovako drastične razlike opstajati i u budućnosti.

„Jaz siromašnih i bogatih ugrožava društvenu zajednicu“, rekao je poslanik Levice Klaus Ernst. On je ponovio zahtev svoje partije iz predizborne kampanje da se društveno bogatstvo pravednije raspodeli drastičnom promenom poreskog sistema. Simone Peter, šefica poslaničkog kluba Zelenih, primećuje da su makroekonomski pokazatelji blagostanja u Nemačkoj zapravo šarena laža jer od jake privrede koristi imaju uglavnom oni koji su već imućni.

Nije to socijalizam…

Komentator Tagesšpigela piše da država ne bi trebalo da se bavi uravnilovkom na silu, ali da mora da postavi nejednakost kao političko pitanje. „Ne u smislu da oduzima jednima kako bi dala drugima i zadovoljila difuznu žudnju za pravednom raspodelom. Radi se državi koja mora svim građanima da obezbedi jednake šanse – kroz funkcionalni obrazovni sistem i prikladnu infrastrukturu. (…) Politika mora da se zapita, zašto novac koji joj nedostaje ne potraži kod onih koji mogu da podnesu veće izdatke. Radi se, dakle, o podeli milijardi između građana i države, a ne o staroj priči o bogatima i siromašnima.“

U nešto „levljem“ komentaru, WAZ navodi da se Trickle-down teorija, prema kojoj se bogatstvo samo od sebe preliva iz najviših slojeva ka nižim, pokazala kao najveća prevara Reganovog vremena. „Iza fasade bogate Nemačke krčka se siromaštvo koje jednog dana može da naruši socijalni mir. Kada oni koji danas bedno zarađuju odu u penziju – biće već kasno. Vidljiva ruka države mora da vodi nevidljivu ruku tržišta, koje je slepo za socijalna pitanja. Nema nikakve veze sa socijalizmom ako se poveća porez na nasledstvo i ponovo uvede porez na imovinu. (…) Zaista bogata zemlja mora više da uradi za one najslabije. Sirota bogata Nemačka!“

Autor: Nemanja Rujević (dpa, dw, waz, ts)
Odg. urednik: Jakov Leon