1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Siromašni kraće žive

Nemačka štampa se i dalje bavi aferom nemačkog predsednika, spornim kreditom za izgradnju kuće. Druga tema, koja okupira dnevne listove jeste siromaštvo i istraživanja koja govore o tome da siromašni kraće žive.

default

Siromaštvo najviše pogađa decu

Povodom afere oko kredita od pola miliona evra koji je predsednik nemačke Kristijan Vulf dobio za izgradnju kuće Bild am Zontag iz Berlina piše: Predsednik Vulf sada vidi da nije u stanju da jednom rečenicom prekine diskusiju o njegovim finansijama. Kako on to onda misli da utiče na važne diskusije u kreiranju Evrope ili obrazovanju? Umesto da sam istupi pred javnost, on je pustio da u njegovo ime govore advokati i portparoli. Kakvu će on to Božićnu poruku poslati Nemcima ove nedelje kada nije u stanju da umesto poluistina, kada je o njemu samom reč, na videlo iznese celu istinu? Od ćutljivog predsednika postao bi tako jedan daleki predsednik, kojem bi građani samo stidljivo prilazili. To ne bi izdržao ni neko kao Kristijan Vulf – zaključuje Bild am zonag.

Libeker nahrihten podseća da Kristijan Vulf može da zahvali Angeli Merkel za to što se sada nalazi na funkciji predsednika. Ona ga je dovela i zbog toga je rušenje njegovog ugleda i rušenje njenog ugleda. To je ovih dana Vulfova najvažnija polisa osiguranja. I baš zbog toga bi trebalo da bude uznemiren ćutanjem – kako kancelarke tako i partija Unije.

Symbolbild Überschuldung Leere Hosentaschen



Sedam razloga zbog kojih siromašni ranije umiru

Tako glasi naslov u onlajn izdanju konzervativnog Frankfurter algemajne cajtung-a. „Pogrešno se hrane, ne kreću se dovoljno i imaju malo prijatelja … Ali, da li je to razlog zbog kojeg oni koji manje zarađuju žive kraće?

Nemci žive sve duže. Da, ali ne i siromašni Nemci. Oni žive kraće nego ranije. To je tvrdnja poslanika Levice Matijasa Birkvalda početkom sedmice koja je izazvala žestoku diskusiju. Doduše, lukavi statističari su brzo dokazali da je Birkvlad pogrešno računao i da i siromašni žive duže. Uprkos tome činjenica je da onaj ko manje zarađuje, umire ranije. Razlika nije uopšte mala – 10 godina ranije umiru najsiromašniji u odnosu na najbogatije.

Partija levica je zbog toga odmah tražila da se ukine novi zakon na osnovu kojeg se u penziju odlazi sa 67 godina. Bilo je i onih koji su došli na ideju da se ukine kvartalna taksa od 10 evra za odlazak kod lekara: jer ako siromašni i onako ranije umiru, ne bi im trebalo otimati novac i prilikom odlaska kod lekara.

Međutim, ti zaključci su preuranjeni. Jer podaci ne govore da ljudi umiru ranije zbog toga što su siromašni. Postavlja se pitanje, da li bi siromašni mogli duže da žive, ako bi se ponašali kao bogati, naravno u okviru svojih primanja. Mnogo toga govori u prilog tome. Naučnici znaju za nekoliko razloga zbog kojih siromašni kraće žive:

Symbolbild Bettlerdose

Siromašni imaju manje prijatelja. Osećaj sreće u ogromnoj meri produžava život. Naravno da osećaj sreće zavisi od primanja – međutim mnogo važniji su prijatelji. Prijatelji mogu da pruže direktnu pomoć, neguju bolesne. Ipak, mada prijateljstvo nije skupo, mnogi siromašni imaju malu socijalnu podršku – sudeći po podacima instituta Robert Koh.

Siromašni imaju puno briga. Ako srećni ljudi žive duže, onda to znači da briga zbog novca i radnog mesta skraćuje život. Da li to ima više negativnog uticaja od stresa kojem su izloženi visoko dotirani menadžeri – za sada je nejasno.

Siromašni se pogrešno hrane. Problem je u tome što je zdrava ishrana zahtevna. Više eksperimenata je pokazalo da zdrava ishrana ne mora biti skuplja od gotove pice ili hamburgera. Ali, treba kuvati, za domaćinstvo treba izdvojiti više vremena, treba bolje planirati. Ko malo zna, nije u stanju da to postigne. I baš takvi ljudi najčešće zarađuju malo. Ovde problem leži u obrazovanju.

Siromašni su bolesni. Vrlo često, ljudi ne oboljevaju zbog toga što su siromašni, već suprotno: ljudi osiromaše jer su bolesni. Zbog bolesti nemaju mogućnosti da rade na dobro plaćenim pozicijama. Na taj način mnogi bolesni ulaze u statistiku kao siromašni.

Siromašni previše puše. Podaci Robert Koh instituta pokazuju: Siromašni koji imaju manje od 60 odsto od prosečnih primanja puše 25 odsto češće od bogatih koji imaju više od 150 odsto od prosečnih primanja.

Siromašni se malo bave sportom. Sa sportom je isto kao sa pušenjem. Siromašni su više nego duplo manje sportski aktivni od bogatih.

Siromašni ne idu tako često kod lekara. Naravno da je siromašnima teško da plate skupe terapije. U kojoj meri je to važno dužinu života – nije do kraja izračunato. Ali jedno je sigurno: često odlaženje kod lekara ne znači automatski i duži život. To dokazuju Skandinavci: dok Nemci u proseku idu 18 puta godišnje kod lekara, Šveđani to čine samo tri puta. Ipak, Šveđani žive duže.

Priredila Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon
 

DW.COM