Siromaštvo je nasledno

Nedovoljna primanja najviše pogađaju mališane. Za siromaštvo bi se čak moglo reći i da je nasledno, a naročito se odražava na obrazovanje dece. Gradić Dormagen, koji se nalazi između Diseldorfa i Kelna, raspolaže ograničenim budžetom, ali zato ima dobre ideje. Već petu godinu za redom, nadležni u ovom mestu, pokušavaju, borbu protiv siromaštva da učine efikasnijom.

„Dobar dan. Ja sam Uve Sandvos. Ja sam vam poslao pismo. Kako ste? Nadam se da niste previše uzbuđeni?“

Gde god da se u Dormagenu rodi neko dete, nadležni u gradskoj upravi, nekoliko sedmica kasnije obilaze roditelje. „Došli su iz Gradskog ureda za mlade i doneli nam paket. Ispričali su nam šta je ideja i kako to u Dormagenu funkcioniše“ … „Ideja je dobra, u svakom slučaju“ … „Da, dolazili su kod nas i doneli nam neke stvari, to mi se dopalo“ – pričaju žitelji Dormagena.

Gradske vlasti obilaze porodice sa decom

Uve Sandvos i njegove kolege porodicama sa prinovom donose svojevrsni info-paket. Suština je međutim, u informacijama i sugestijama, koje bi roditelje trebalo da informišu o problemu siromaštva među decom. Ovaj problem u nadležnosti je Gradskog ureda za mlade. Ukoliko su sve nadležne službe dobro povezane, vlasti mogu na vreme da reaguju. Uve kaže da je prevencija ključna i da predstavlja suštinu modela borbe protiv siromaštva u Dormagenu. Jer već prilikom prve posete, po rođenju deteta, nadležni iz gradskih službi mogu da se informišu o tome da li je roditeljima možda potrebna pomoć.

„Recimo da bi alarm za nas bio, ako bismo prilikom posete utvrdili, da je majka u toj početnoj fazi odgajanja deteta sama, a da recimo ima još dece.“

Međutim, postavlja se pitanje, kako to Ured za mlade reaguje, ukoliko se ispostavi da je pomoć grada neizbežna. Marina Ervin to najbolje zna. Njen drugi sin Rene oboleo je od epilepsije. Sve češće je imao napade, a to je dovodilo do teških fizičkih i psihičkih povreda. U tom vreme bolestan je bio i njegov brat Dastin. Suprug nije uspeo da izađe na kraj sa porodičnim problemima, napustio ih je. Marina se našla u velikim dugovima. Okreće se alkoholu. Stupila je u kontakt sa Uredom za mlade. Više nije mogla da se brine o svojoj deci.

„Moja dece nisu data jednoj hraniteljskoj porodicu. Bili su odvojeni. Sve to, uključujući i činjenicu da sam decu morala da predam drugima, za mene je bio kraj sveta. Mentalno sam bila potpuno slomljena. Gubila sam kosu, nisam mogla da jedem…“

Grad je tu da pomogne

U to vreme, Ured za mlade nije sprovodio preventivne programa kao danas. Na sreću gradske vlasti više nisu protivnici, već pomagači. „Da smo u to vreme obilazili roditelje, kao što to činimo danas, verujem da se ova porodica ne bi našla u vrtlogu koji ju je zadesio. Majka je bila veoma angažovana, ona veoma voli svoju decu, prihvatila bi pomoć“, tvrdi Uve Sandvos.

Nekoliko godina kasnije, porodicu Ervin sustigla je još jedna kriza. Doduše, Ured za mlade reagovao je drugačije. Utvrđeno je da je majci potrebna pomoć. O detetu sa invaliditetom brinuo se jedan student. Jedino tako je Marina mogla da se posveti i drugom sinu.

„Nevažno da li je upitanju bio odlazak u prodavnicu ili u Centar za obolele od epilepsije, koji je mom sinu prilično pomogao, osećala sam se daleko sigurnije, da je u dobrim rukama. On se sada bolje oseća. Pored toga, dece su sa mnom, a to mi je bilo veoma važno.“

Rezultati sve vidljiviji

Svako peto dete u Dormagenu, pogođeno je siromaštvom, kaže Uve Sandvos. Razlog, premala primanja roditelja. Neki od njih imaju više dece. U pojedinim slučajevima, deca imaju zdravstvenih problema. Najgore je ako o deci brine samo jedan roditelj. Sve to dovodi do socijalne izolacije. Odražava se i na obrazovanje mališana.

„Ako se ništa ne učini još na samom početku, postoji velika opasnost da se na kraju mora daleko više investirati. Preti opasnost da situacija izmakne kontroli i da roditelji na kraju kažu, mi ovako više ne možemo. Na kraju troškovi dostižu ogromne sume. Ono što mi obično novorođenom detetu dajemo za godinu dana, u tom slučaju biva dovoljno samo za jedan mesec.“

Taj luksuz ne bismo smeli sebi da dozvolimo, poručuju gradske vlasti. Ured za mlade i druge službe nude pre svega savetodavnu pomoć. Postoje razni programi pomoći.

„Možemo reći da smo barem tamo gde najviše intervenišemo ostvarili pozitivne rezultate, naročito na planu obrazovnog profila dece. Čak su se i naknade smanjile u slučajevima kod dece mlađe od šest godina, i troškovi za ambulantnu pomoć su manja, zato što intervenišemo ranije.“

Očekuje se da će rezultati biti još vidljiviji. Naročito kako deca budu rasla. A za model gradića Dormagen već su zainteresovani znatno veći gradovi, poput Štutgarta, Frajburga ili Bonu. Za dobre rezultate gradskih službi u Dormagenu raspituju se i u Švajcarskoj i Austriji.

Autori: Andrea Grunau / Jakov Leon
Odg. urednik: Željka Bašić-Savić