Sirija u ćorsokaku | Politika | DW | 23.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sirija u ćorsokaku

Već dve godine se pojedini delovi sirijskog naroda bore protiv režima u toj zemlji. U međuvremenu su se mnogi ljudi našli između dva fronta. Situacija u Siriji je i dalje nepregledna i sve dramatičnija.

Stichwort: Alltag der Syrischen Rebellen Copyright: Rob van Delft, Salma, Dec. 2012

Alltag der syrischen Rebellen

Preplavljeni šator, mokri dušeci, bez mogućnosti za barem malo toplote – u improvizovanim izbegličkim logorima na tursko-sirijskoj granici izbila je zima. Noći su prokleto hladne, nema dovoljno ćebadi – pa ipak mnogi koji su tu došli iz Sirije doživeli su mnogo gore stvari. Izbegli su zbog borbi, koje se vode u njihovoj zemlji, borbi između vladinih snaga i pobunjenika, koje se šire kao kuga: „Borbe u Siriji se kreću od mesta do mesta“, kaže Rut Jitner, stručnjak za Bliski istok pri nevladinoj organizaciji Amnesti internešenel. „Mnogi Sirijci sa kojima se susrećemo kazali su nam da su do sada više puta morali da beže."

Propagandni rat

Dnevno u Tursku iz Sirije beži na hiljade ljudi. Isti je slučaj sa Irakom, Libanom ili Jordanom. Završetak rata nije na vidiku. Prema navodima Ujedinjenih nacija, broj različitih pobunjeničkih grupa u Siriji je sve veći, ali to do sada nije bilo dovoljno za odlučujući udarac protiv režima. Trupe predsednika Bašara al-Asada svom žestinom napadaju pobunjenike ne obazirući se pritom na civilno stanovništvo. Nejasno je koja je strana u prednosti. Ipak, jedno je sigurno. Situacija u toj zemlji je nepregledna. Pored ostalog i zbog toga što vladine snage, ali i delovi opozicije nisu baš mnogo zainteresovani da pruže nezavisne izveštaje o tome šta se tamo dešava. Čengiz Ginaj, stručnjak za Bliski istok pri austrijskom Institutu za međunarodnu politiku, kaže da se u Siriji vodi „propagandni rat“. Prema njenim rečima, sve više se govori o „alavitskom“ režimu. Zbog konfesionalizacije sukoba, mnogi alaviti koji su, inače, verska manjina u Siriji ne vide drugi izlaz iz trenutne situacije osim da se čvrsto drže Asadovog režima. S druge strane, Ginaj smatra „da se oni plaše i ne znaju šta će biti s njima u slučaju da režim bude srušen“.

Manjine između frontova

epa03503334 Displaced Syrians live in rows of makeshift tents at the Syrian Internal Displaced Camp, 4 km outside the northern city of Azaz, on the border between Syria and Turkey, Syria, 09 December 2012. With the arrival of winter, the living conditions have become critical in this refugee camp, where 6,000 displaced people live in squalid conditions. According to UN estimates more than 2.5 million Syrians have been affected by their violent conflict, with almost 500.000 refugees having looked for shelter outside Syria. EPA/MAYSUN +++(c) dpa - Bildfunk+++

Izbeglički logor

Kao alaviti i ostale grupe u Siriji su se našle između različitih frontova. Religiozne manjine u toj zemlji trpe zbog neprestanih napada radikalnih muslimana. Zbog toga mnoge od njih ne podržavaju opoziciju, nego režim. Za sada je takođe nejasan stav kurdskih grupa, koje u međuvremenu kontrolišu severoistok zemlje i moguće je da sarađuju sa sirijskim predsednikom. Asad ne profitira samo zahvaljujući podršci svojih pristalica, već i zbog toga što je opozicija u Siriji podeljena.

Dramatičan razvoj situacije

Rut Jitner kaže da se „situacija tokom proteklih meseci dramatično pogoršala. Nema šta da se jede, nema lekova, nema smeštaja“. Više miliona ljudi, unutar Sirije i u susednim zemljama, nalazi se u begu. Ujedinjene nacije smatraju da će sredinom naredne godine pomoć biti potrebna za četiri miliona ljudi. Ingo Ratke, generalni sekretar humanitarne organizacije Maltezer internešenel ističe: „Celokupne razmere ove tragedije će se pokazati tek kada ratna dejstva budu završena. Izbeglicama u Siriji i u susednim zemljama već sada je potrebna svaka vrsta pomoći."

Autori: Ane Almeling / Senad Tanović

Odg. urednica: Ivana Ivanović