Sindrom sagorevanja nemačkih nastavnika

„Kada se iskra ugasi“, naslov je teksta o trenutku u životu nastavnika kada nastupi zasićenost, apatija, želja da se od svega dignu ruke. Za takve postoji posebna klinika u Ešvajleru kod Ahena. List prati sudbinu jedne 56-godišnje nastavnice iz Ajfela. „Ona je nastavnica već decenijama. I sada više ne podnosi đake? Ne, nije baš tako, kaže, a i sa kolegama se dobro slaže. Posle više od dva meseca stacionarnog tretmana ona ponovo ide na posao, i to rado, kako naglašava – jedino što još uvek više puta nedeljno dolazi u kliniku na terapiju.

Tu je čeka profesor Volfgang Hageman. On kaže da među pacijentima ima mnogo učitelja. To je grupa koja je upućena na stvaranje i održavanje odnosa sa učenicima i roditeljima. Oni koji nisu emocionalno stabilni ili imaju privatne probleme, lako ispadaju iz ravnoteže. Prema velikoj studiji Uvea Šaršmita, psihologa iz Potsdama, svaki treći pedagog je ugrožen, odnosno, u opasnosti je od „sagorevanja“ – odnosno, da kapitulira pred naporima koje iziskuje posao. Udruženja nastavnika se poslednjih godina intenzivnije bave zdravljem kolega; ljudi su bolje informisani o toj temi, ali klinike poput pomenute u Ešvajleru su prosto „pod opsadom“ prosvetnih radnika.

Intenzivna terapija

Možda bi pacijenata bilo i mnogo više kada ne bi morali sami da plaćaju terapiju – zdravstveno osiguranje ne preuzima taj trošak. Terapija je intenzivna: četiri do pet individualnih seansi nedeljno, uz grupni rad, terapiju umetnošću i gimnastiku – cena nije jevtina. Tu je i dosta muzike i ritma. Zvuci gonga, zvona, udaraljki, treba da pomognu da iz dubine duše izađu priče koje su tamo potisnute i koje ostale – pritiskaju. Mnogi nastavnici više nisu u stanju da se identifikuju sa svojim pozivom. Ima tu raznih uzroka. Neke opterećuje to što toliko dugo moraju da daju ocene, da presuđuju o znanjima i sposobnostima dece. Neki više ne mogu da podnesu ponavljanje istih sadržaja i obrazaca u radu.

U posebnoj teškoj situaciji su nastavnice koje su samohrane majke. Na poslu imaju mnogo stresa, a kada se vrate kući, za podizanje dece im je potrebna nova energija. U takvim slučajevima kolege često nemaju baš mnogo razumevanja. Sada je frankfurtski pegagog Udo Rauin objavio i rezultate svoje studije prema kojoj od sindroma sagorevanja najčešće pate oni koji od samog početka ne gaje veliku ljubav prema svom poslu; oni koji su još i studije „odrađivali“, bez žara i entuzijazma. Mnogi učitelji se bune i tvrde da bez žara ne bi ni izdržali 15 do 20 godina službe, a da su i pored toga morali na terapiju. Traži se odgovor na pitanje: „Šta da radi žena četrdesetih godina, koja sama gaji svoje dete, kada shvati da je posao više ne ispunjava radošću?“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković