1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sindikati u Crnoj Gori: Svako za svoj groš

Od zaposlenih, preko bivših zaposlenih, invalida rada do penzionera, u Crnoj Gori, stiče se utisak, svi protestuju. Dve stvari su im zajedničke: svi od Vlade traže pomoć i podršku, a zahteve isporučuju svako za svoj groš

Nema saradnje među sindikatima u Crnoj Gori

Nema saradnje među sindikatima u Crnoj Gori

Iako skoro da nema grada u Crnoj Gori gde neko ne protestuje, pomoćnica ministra rada, Anka Stojković, pojašnjava da prema Zakonu, trenutno štrajkuje jedno preduzeće. „Sva ostala okupljanja bivših zaposlenih, nisu štrajkovi već protesti građana“, kaže Anka Stojković.

A protestima se broja ne zna. Zbog neostvarenih prava protestuju bivši radnici, invalidi rada, pa čak i penzioneri. Svi od Vlade traže pomoć, a međusobno skoro uopšte ne sarađuju.

„Oni jednostavno ne smiju da se pojave tamo gdje treba da traže svoja prava. Oni ne smiju. Boje se. Svojoj djeci , svojoj porodici, znaju da sve zavisi od vlasti“, priša Rosanda Peković, koja je sa koleginicama iz fabrike „Lenka“ protestovala tri godine.

Sa njom je saglasan i sekretar Unije slobodnih sindiakta, Srđa Keković: „S obzirom na to da je Crna Gora država sa svega 650.000 stanovnika u kojoj se uglavnom sve zna, tu postoji jedna dimenzija gdje svaki pojedinac koji se nalazi u rukovodstvu ili se nalazi kao lider neke takve aktivnosti ima strah ili bojazan da eventualno nakon toga može on ili njegova porodica da trpi neke posredne posljedice.“

Saradnja – suština sindikata

Da ironija bude veća, Grigor Gradev iz Evropske konfederacije sindikata, objašnjava da je upravo saradnja sama suština sindikalizma. „To je naravno osnova sindikata - solidarnost u akciji. Pretpostavlja se da radnici imaju iste ili slične interese i na toj osnovi su sindikati podignuti.“

A dva crnogorska sindikata ne rade zajedno čak ni kad imaju iste ciljeve. Sekretar Unije sindikata Srđa Keković, lošu saradnju objašnjava time da sindikalni pluralizam u Crnoj Gori postoji tek četiri godine. „To su vjerovatno još neke dječije bolesti koje naš sindikalni pluralizam u Crnoj Gori mora da prođe.“

Ko je kriv?

Za razliku od Kekovića, Vukadin Ćupić, iz Saveza sindikata koji je dva puta štrajkovao glađu zbog neisplaćenih zarada, za nesolidarnost i nesaradnju krivi sindikalne lidere. „Lideri su se pretvorili u tajkune, u megalomane, u otimače, u pljačkaše tako da su malo zapostavili ono zbog čega se nalaze tu“, kaže Čupić.

Nešto blaža u stavu je pomoćnica minsitra rada, Anka Stojković: „Smatram da se sindikati u Crnoj Gori, odnosno ljudi koji su na čelu sindikalnih organizacija, više bave nekim drugim pitanjima nego informisanjem zaposlenih. Zaposleni definitvno nisu upoznati ni sa svojim pravima ni obavezama.“

Država sem da obezbedi zakonske preduslove, dodaje ona, nema više načina da pokrene sindikat. A radnici će očigledno i u buduće, morati da se bore svako za svoj groš.

Autorka: Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM