Sindikati su za firme na jugu SAD (nužno) zlo | Politika | DW | 15.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sindikati su za firme na jugu SAD (nužno) zlo

Toga ima samo u Kini i američkoj Čatanugi: veliki VW pogon bez radničkog saveta. U fabrici u američkoj saveznoj državi Tenesi, ovaj uticajni auto-koncern želi to da promeni, čime je nehotice izazvao revolucionarnu bitku.

Ona traje i traje - bitka oko Folksvagenove fabrike u američkoj južnoj saveznoj državi Tenesi. Pred vratima tvornice čeka američki sindikat radnika u auto-industriji „United Auto Workers“ (UAW). Ali, prava bitka se vodi iza vrata i to ne kao obično između radnika i poslodavca. Ovoga puta među zaposlenima. Jer bi trebalo da odluče, hoće li ih ubuduće zastupati sindikat ili ne. I to na terenu, na kojem predstavnici radnika, obično nemaju pristupa.

Naime, u američkim južnim saveznim državama sindikati su bili nepoželjni. Međutim, to što osnovno pravilo krši nemački proizvođač automobila, neki smatraju revolucionarnim. Većini političara, to je trn u oku. "Suludo je dopustiti da o tomu radnici odlučuju", zgrožen je senator iz Tenesija, Bob Korker.

Drugi smatraju da to ugrožava eldorado, kakav je za preduzetnike do sada bio jug SAD. Kada se kaže jug, misli se na države, koje prati obmanjujući naziv države „sa pravom na posao“, a koje su privukle nemačke proizvođače automobila, poput BMV-a i Mercedes benza. U državama koje su neke bile orijentisane na agrar i robovski rad, sindikati su viđeni kao "satonski izum". Teoretski je njihovo delovanje dozvoljeno, ali se njihovo osnivanje i rad obično sprečevaju.

Sredstva pritiska

Da bi sindikat mogao da uđe u neko preduzeće, najmanje polovina zaposlenih mora da bude saglasno. Ali, protivnici radničkog organizovanja posežu za raznim sredstvima pritiska kako bi to sprečili, kaže Vilijam Sprigs iz saveza sindikata AFL-CIO iz Vašingtona u razgovoru za DW. "U SAD postoje zakoni koji štite radnike ako žele da se organizuju. Ali teško je iskoristiti to pravo", priča Sprigs. "Ako radnik kaže, želim da se učlanim u sindikat, onda je po pravilu prvi odgovor poslodavca, otkaz ili uvlačenje u sudski proces."

Hiljade radnika su tako već izgubile posao, a na suđenjima i novac. Čitava vojska advokata specijalizovana u zaštiti firmi sa područja bez sindikata, zastrašuje one koji to žele da promene. I nemačke kompanije se, prema izveštajima organizacija za ljudska prava, delimično u tomu ističu, pa se odriču moralnih načela i utapaju u politiku sa one strane Atlantika.

Zato su se, američki sindikati obratili svojim nemačkim kolegama za pomoć. Sindikat zaposlenih u komunikaciji CVA je zajedno sa nemačkim sindikatom zaposlenih u javnim službama Verdi, osnovao zajedničku TU-uniju. Pored toga već godinama postoje dobre veze između radničkih saveta UAV i Folksvagena u Volfsburgu. Pod pritiskom zajedničkog radničkog saveta čitavoga Folksvagena, ovaj koncern pokušava već neko duže vreme da stvori savet i u Čatanugi, koji bi nadgledao uslove rada za oko 1.600 radnika i oko 2.500 zaposlenih u fabrici, u kojoj se proizvodi Folksvagenog Pasat. "SAD su zemlja sa niskim platama među industrijskim državama", ističe Sprigs. "Bilo da govorimo o visini primanja, dužini godišnjeg odmora ili drugim pravima radnika - mi smo daleko iza drugih industrijskih zemalja."

Drugačiji put

Ali američki pristup izgleda drugačije, nego što to sindikalci u Volsburgu zamišljaju. Osnovati radnički savet teka tako, nije ni najmanje jednostavno. Bez sindikata koji priznaje država nema predstavništva radnika, tako nalaže američki Zakon o radu. Folksvagen je zato morao da prihvatiti saradnju sa američkim sindikatom zaposlenih u auto-industriji (UAW), bez obzira na narušeni ugled toga sindikata.

Mnogi mu, naime, zameraju da je odgovoran za stečaj proizvođača automobila General Motors i Krajslera u Detroitu. Kažu da su zbog skupih i nefleksibilnih ugovora o visini plata, koje je izborio za svoje članove, pomenuti proizvođači u privrednoj krizi propali. I zaposleni u Folksvagenu se protive nastojanjima sindikata UAW i sumnjaju u opravdanost njihov zahteva. "Smatramo da nije ovde u Americi nije legalno imati radnički savet u nemačkom stilu", kaže Mauri Najsli, advokat akcionarskog društva "Southern Momentum". I republikanski guverner Bil Haslam je u međuvremenu negodovao: "Nije čak ni sporno upitno da otvaranje UAW, ograničava naše mogućnosti da neke firme dovedemo u Tenesi." Ta mogućnost je već neke kandidate uplašila, kaže on.

Odluka najranije u petak

Ako u Čatanugi najmanje polovina zaposlenih podrži osnivanje sindikata, u budućim pregovorima o radnom vremenu i platama zastupaće ih UAW. Osim toga radnici iz ovog grada bi dobili i jedno mesto u zajedničkom radničkom savetu Folksvagenovog koncerna.

Prva pobeda sindikata UAW u jednoj fabrici stranog proizvođača automobila na jugu SAD, bila bi snažan podsticaj američkom sindikatu nakon privredne krize. Ekonomista Sprigs priželjkuje "da i druge nemačke firme, koje kod kuće imaju radničke savete, imaju manje poteškoća da svoju kulturu iz Nemačke donesu u SAD".

Folksvagen bi tada u poređenju sa konkurencijom na jugu Amerike (BMW, Mercedes Benz, Toyota, Kia Motors, Hyundai) prednjačio u borbi za prava svojih radnika. "Mislim da je saradnja između (nemačkog sindikata metalaca) IG Metal i UAW jako važna", istićče Sprigs.

Hoće li priča o radničkom savetu u Čatanugi imati srećan kraj, znaće se najranije u petak. Tada se završava glasanje oko 1.600 radnika u proizvodnji. Upućeniji već sada kažu da se protivnici njegovom osnivanju, spremaju za ponošenje prigovora.

Autor: Antje Pasenhajm / aj
Redakcija: Jakov Leon