1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Simon de Bovoar, najuspešnija feministkinja 20. veka

Da je živa Simon de Bovoar bi napunila 100 godina. Najuspešnija francuska intelektualka je vodila otvoren život i nije radjala decu. Njena knjiga "Drugi pol" hiljadama žena je ulila hrabrost da uzmu život u svoje ruke.

Simon de Bovoar francuska književnica rodjena je 9.01.1908. u Parizu gde je i umrla 1986.

Simon de Bovoar francuska književnica rodjena je 9.01.1908. u Parizu gde je i umrla 1986.

Odmah kod glavnog ulaza u parisko groblje na Monparnasu, četvrti u kojoj je skoro sve vreme živela, nalazi se grob književnice i majke svih feministkinja, Simon de Bovoar. Na grobu uvele ruže i prazni listovi iz beležnice pritisnuti kamenom. Na jednom listu na nemačkom jeziku piše: Hvala Simon. Zahvaljujući vama moj život se promenio. Na drugom je najpopularniji citat Simon de Bovoar: ne dolazi se kao žena na svet, već se stvara. Knjiga "Drugi pol" je za mnoge feministkinje i danas biblija feminizma, pa tako i za Alis Švarcer:

"Bovoar je naravno, u svetskim razmerama bila za potpuno novi ženski pokret , za sve zainteresovane, za žene koje čitaju, za milione žena u zapadnom svetu nešto kao zvezda vodilja i išla je ispred nas u čizmama od sedam milja"

Od malena je želela da bude slavna književnica

Za ćerku iz dobre kuće,rođenu 1908.godine je od samog početka jedno bilo sasvim izvesno: želela je da postane slavna književnica. U očima tadašnje Bovoar to je bila jedina šansa da kao žena stvori ime. Sa 21 godinom, kao najmlađa kandidatkinja, položila je težak ispit iz filosofije. Samo je jedan bio bolji od nje : Žan Pol Sart,koji je posle Drugog svetskog rata bio poznat i slavljen u celoj Evropi sa svojom filosofijom egzistencijalizma. Postali su par, ali mnogo drukčiji od ostalih i sami su određivali pravila:

Bovoar i Sartr su predstavljali generacijski pojam

"Naravno da su Sartr i Bovoar za mene i celu moju generaciju bili veliki izazov i ohrabrenje. Ovaj par koji nije bio venčan, živeo je zajedno i slobodno i imao je i druge veze. Mešao se svetom pokušavajući da ga poboljša. To je bilo veličanstveno."

Ali, ne i uvek jednostavno, priznala je Simon de Bovoar u intervjuu koji je dala Alisi SŠvarc 1979. godine:

"Imali smo problema sa trećim osobama. Jasno. Bilo je sigurno egoistično od Sartra, a takođe i od mene da sklopimo taj pakt i da u njega uvučemo i druge."

Otvaranje ženskog pitanja i seksualnosti


Bovoar je 1949.godine napisala prvu sveobuhvatnu analizu ženskog pitanja i otvoreno je govorila o ženskoj seksualnosti. Njen kredo je bio da ono kako društvo posmatra ženu nije ništa drugo nego socijalna konstrukcija.
Mlade žene u Parizu su se tek 1970. godine vratile tezama Simon de Bovoar. Među njima je bila i Alis Švarcer koja je tada radila kao slobodna novinarka u Parizu. Brzo je pridobila Bovoar za spekatkularnu akciju protiv zabrane pobačaja. Zajedno sa još 343 žene, veštice, kako ih je tadašnja štampa zvala, Simon de Bovoar je priznala u časopisu "Observer" : ja sam kiretirala".Kampanja koju je Švarcer prenela u Nemačku u tekstu napisanom za "Štern".

Kampanja zbog prava žene da odlučuje o svom telu

"Knjiga "Drugi pol" se pojavila pre 60 godina i 35 godina od kako su se nove feministkinje usudile na jednu užasnu provokaciju i rekle: muškarac i žena su ravnopravni. To je danas za mnogo mladih žena i mnogo muškaraca, samo po sebi razumljivo. Bar teoretski. Zbog toga i verujem da je Bovoar kao feministkinja danas aktuelnija nego ikada pre."



  • Datum 09.01.2008
  • Autor G. Tapaz
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cmyq
  • Datum 09.01.2008
  • Autor G. Tapaz
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cmyq