Simo Dubajić i krvavo nasleđe Balkana

Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova Suzana Vasiljević rekla je Beti da je Dubajić umro prirodnom smrću.

Hrvatsko državno tužilaštvo u martu je protiv njega pokrenulo istragu i raspisalo međunarodnu poternicu, što je prvi slučaj pokretanja istrage za zločine koje su posle Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije počinili pripadnici partizanskih jedinica. Tužilaštvo je Dubajića teretilo da je od maja do jula 1945. godine na Kočevskom rogu u Sloveniji organizovao pogubljenje oko 13.000 ratnih zarobljenika, uglavnom pripadnika kvislinških formacija iz Hrvatske i Slovenije.

Aktivan i devedesetih?

Protiv Dubajića je u Hrvatskoj još 1993. godine podignuta optužnica za terorizam. Optužen je da je 1990. godine okupio grupu koja je postavila barikade na putu Obrovac-Gračac i organizovala naoružane straže koje su otvarale vatru na civile. Dubajić je 1990. godine u jednom intervju beogradskim medijima priznao da je učestvovao u likvidacijama više hiljada ratnih zarobljenika 1945. godine.

Arhiv Slovenije pružio do sada najviše informacija

Tematika masovnih pogubljenja domaćih izdajnika neposredno po završetku Drugog svetskog rata spada u poglavlja istorije sa kojima javnost bivše Jugoslavije nije suočena na pravi način. Za vreme vladavine komunističke partije u bivšoj SFRJ ova tema je bila tabu, a odgovarajuća dokumentacija iza debelih katanaca. Tek u novije vreme počelo je istraživanje starih arhiva. Tako je, na primer, 2005. godine, slovenački istoričar Mitja Ferenc pronašao jednu depešu, koju je tadašnji potpredsednik jugoslovenske vlade Edvard Kardelj poslao predsedniku slovenačke vlade Borisu Kidriču. Ona dokazuje da je vrh nekadašnje jugoslovenske vlasti i Komunističke partije znao i naređivao ubistva vojnika i civila u Sloveniji odmah posle završetka Drugog svetskog rata. Dokument je nađen u Arhivu Slovenije.

„Nemate razloga... da budete spori u čišćenju“

Tekst depeše: "Od Predsedništva centralne vlasti, Kidriču lično. Najkasnije tokom tri sedmice biće raspušten sud nacionalne časti, vojni sudovi će suditi samo vojnim licima, sve druge će preuzeti redovni sudovi. Biće proglašena nova amnestija. Nemate dakle nikakvog razloga da budete tako spori u čišćenju kao do sada. Kardelj". Depeša je izložena u celjskom Muzeju novije istorije, u okviru izložbe "Prikriveno i očima sakriveno", na kojoj su prvi put bili prikazani do tada skupljeni podaci o masovnim grobnicama u Sloveniji.

Samo u Sloveniji nađeno oko 400 grobnica

B92 prenosi da je u Sloveniji je pronađeno oko 400 lokacija sa takvim grobnicama. U njima se nalaze ostaci bez suđenja pobijenih vojnika i civila, među kojima su ljudi iz bivših jugoslovenskih republika - Slovenci, Hrvati i Srbi. Istraživanja istoričara Ferenca pokazuju da je mnogo više "neslovenačkih" nego "slovenačkih" grobalja. Među njima su ustaše i domobrani iz NDH, četnici i pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa iz Srbije, crnogorski četnici, ali i dosta civila koji su se povlačili u vreme odlaska Nemaca.

„Šokantne brojke“

Istoričar Mitja Ferenc ocenjuje da su brojke mrtvih "šokantne". "Marševi smrti", u kojima su pobijeni vraćeni ili zarobljeni vojnici i civili, događali su se širom tadašnje Jugoslavije, ali u Sloveniji je ubijena većina. U Sloveniji je pronađeno 134 skrivena groblja sa vojnicima, 79 civilnih grobalja, 72 groblja gde su sahranjeni i civili i vojnici, a za 109 grobalja još uvek nema podataka. Među evidentiranim grobnicama ih je 108 sa sahranjenim Slovencima, 59 "hrvatskih" i 61 "nemačka" grobnica, u 59 su žrtve različitih nacionalnosti, a za 62 nađene grobnice još uvek nema podataka o narodnosti.

Dubajić – vinovnik i prvi koji je javno progovorio...

Pokojni Simo Dubajić je osoba koja je prvi put javno govorila o masovnim ubistvima u Sloveniji. B92 prenosi da je on je tada za list "Svet" rekao da je i sam učestvovao u likvidaciji ljudi u Sloveniji, kao i da je dobio nalog da pobije više od 30.000 domaćih izdajnika u Kočevskom rogu. Dubajić kaže da je to obavila dalmatinska brigada, čiji komesar je bila Milka Planinc, koja je za ta streljanja odabrala oko 90 najpoverljivijih komunista. Dubajić je pričao kako se seća da je, dok je trajala jedna od likvidacija, sedeo i pio pred kafanom, zbog čega ne može da se tačno seti, jer je bio pijan, da li je on sam dao naredbu da se u jame sa pobijenima baci eksploziv "kako neko iz njih ne bi izašao živ". Dubajić je izjavio da niko sem Tita nije mogao da donese odluku o likvidacijama, a 26. maja 1945. godine, na mitingu u Ljubljani Tito je rekao "Što se tiče ovih izdajica, kojih je bilo u svakom narodu, među svim ljudima ,to je sada stvar prošlosti. Ruka pravde, oslobodilačka ruka naroda, već je stigla većinu..."

beta/b92/sb/nb