Simens skoro naglavačke

Reforme u okviru jedne firme retko dospevaju na naslovne strane i u prve minute dnevnika, ali to ne važi kada je u pitanju Simens. Jedno od pet najvećih preduzeća Nemačke zapošljava oko 360.000 radnika i trenutno prolazi kroz turbulentan period. Jozef Džo Kezer, koji je na čelu koncerna od prošlog avgusta, najavio je velike promene kako bi preduzeće bilo pokretnije, dinamičnije i spremnnije za tržišnu konkurenciju. Kada čuju takve fraze, radnici obično znaju šta ih čeka. „U poslednjoj rundi štednje nestalo je 15.000 radnih mesta“, piše WAZ (Esen). „Sada treba uštedeti čitavu milijardu evra za dve godine. Šef Simensa nije odgovorio na pitanje sa koliko radnih mesta će biti plaćena takva štednja. Sindikalci se već spremaju.“ Kezer se nada da će zarada u ovoj poslovnoj godini biti 15 odsto veća u odnosu na prethodnu – što znači da treba prići sumi od pet milijardi evra plusa.

Menadžer Simensa to očigledno namerava da uradi u sektoru energetike. Odobrena je kupovina biznisa sa turbinama na gas i kompresorima za koje će Simens platiti 950 miliona evra Rols-Rojsu. To je način, nada se šef Kezer, da se ojača konkurentnost u vremenima pojačane zavisnosti od gasa i decentralizacije snabdevana energijom. Tu je i jedno novo lice u Upravnom odboru – Liza Dejvis, menadžerka Šela, koja će raditi iz Sjedinjenih Država. Mediji tumače da tako Simens pokušava da održi korak sa američkim Dženeral elektrikom – te dve firme upravo vode bitku za kupovinu francuskog Alstoma. Dok se sektor energetike širi, Simens očigledno ne računa previše na medicinsku tehniku. Na berzi će biti prodat čitav posao sa slušnim aparatima, a ostatak te grane biće izdvojen iz strukture firme kako bi bio fleksibilniji.

„Prošla su vremena kada je običan građanin na pomen Simensa prvo pomislio na telefon ili elektroniku“, piše Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri). „Koncern se odvojio od svojih ćerki koje su pravile čipove odnosno elektroniku, posao sa telefonima je propao, ogranak logistike je ugašen. Sada će bti izdvojeni medicinska tehnika i slušni aparati. Novi šef pretumbava strukture koje je napravio njegov prethodnik. A možda će i novi koncept uskoro biti passé, posebno ako Simens dobije partiju pokera koja se vodi oko Alstoma. Sve teče, sve se menja – posebno u današnjem Simensu.“

Odricanje od simbola firme kritikuje kolumnista Vestfalen blata (Bilefeld): „Medicinska tehnika godinama doprinosi velikom ugledu Simensa. To još i više važi za šinska vozila – ekspresni vozovi za nemačku železnicu do skora su predstavljali ne samo najbolje što ima Simens, nego i najbolje u nemačkom inženjerstvu. Kezer je izgleda spreman da se toga odrekne u korist više angažmana u energetici, za koju niko ne zna u kojem će se tačno pravcu razvijati. Hrabro? Da. Ali možda i lakomisleno.“

Miteldojče cajtung (Hale) obraća pažnju i na promenu forme – umesto 16 poslovnih divizija, sada će Simens imati devet. „Velike reforme najpre parališu. Zaposleni postaju nesigurni, menadžeri pogubljeni. Ovakvi poduhvati podstiču specifičan stav – samo da prođe prestrukturiranje i sve će biti u redu. To je zamka u koju je Simens vazda upadao. Tako su prespavali povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije zbog koje su postale tražene male gasne turbine umesto velikih elektrana. Američki Dženeral elektrik već godinama im demonstrira da može i drugačije. Praktikuje stalnu promenu, često kupuje firme koje obećavaju. Menadžment je blizak tržištu i rano prepoznaje trendove. Devet ili 16 poslovnih divizija? To tamo nije tema.“

Privredni list Handelsblat podseća da je Simens bio ustrojen na razne načine, ali da su problemi uvek bili isti: glomazna birokratija, spori mehanizmi odlučivanja, slabo korišćena sinergija, bacanje para na loše vođene projekte. „Da li je Džo Kezer sada otkrio kamen mudrosti stvaranjem devet divizija i izdvajanjem medicinske tehnike saznaćemo tek za nekoliko godina. Odlučujuće će biti da li ekipa disciplinovano vuče napred“, piše list. Jedno je već urađeno – Simens je ponovo tu iako je u jednom trenutku delovao kao slučaj za stečaj. „Simens će moći da bude brži i fleksibilniji. To je neophodno u svetu sa tradicionalno jakim konkurentima poput Dženeral elektrika ili novih izazivača poput Gugla. […] Kezer je pokazao da nije čovek restauracije nego čovek za izazove globalizacije.“

U još jednom stručnom listu Berzen cajtungu (Berzanske novine) nisu uvereni da je Kezer baš veliki revolucionar – pre će biti da je realista. Reforma je takva da pogađa gotovo svakog radnika, Simens je okrenut naglavačke, piše list. „U suštini šef koncerna i njegov tim rade poptuno isto što je uradilo desetak menadžera u drugim firmama. Prvo definišu polja na kojima očekuju rast. I drugo, onda režu rashode tako što uoče gde se može štedeti. Simens prati ovu mustru i to po sebi nije ni dobro ni loše nego – logično. Ne može Kezer da izmisli toplu vodu, to zna i on sam. […] Zaključak: Odluka koju su u sredu saopštili Kezer i njegov tim je ispravna. Da li je i velika, odlučiće se u godinama operativnog i inovativnog rada.“