1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Simbolične mere protiv Moskve?

Politička i finansijska podrška Ukrajini oštra osuda ruske intervencije na Krimu i „simbolične mere protiv Moskve“. Da li je EU u ovom trenutku spremna na oštriji stav prema jednom od svojih najvećih ekonomskih partnera?

Lideri 28 zemalja Evropske unije sastali su se u Briselu kako bi još jednom pružili podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine kao i podršku ukrajinskoj prelaznoj prozapadno orjentisanoj vladi. Istovremeno, lideri Unije još jednom su kao neprihvatljive ocenili poteze Rusije na Krimu. Iako su najavili da će razgovarati o merama protiv Rusije, evropski lideri za sada su podeljeni po pitanju kada, koje i koliko agresivne mere bi trebalo primeniti protiv Moskve.

„Rusija nastoji da promeni granice Evrope posle Drugog svetskog rata. To je signal koji moramo da razumemo i odmah odgovorimo na njega. Posle Ukrajine na red će doći druge zemlje. Ono što danas imamo jeste otvorena i brutalna agresija“, izjavila je predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite.

Tokom kriznog samita EU o Ukrajini, sa Krima je stigla vest da je tamošnji regionalni parlament odlučio da se 16. marta održi referendum o tome da li to crnomorsko poluostrvo treba da se priključi Rusiji.

Tokom kriznog samita EU o Ukrajini, sa Krima je stigla vest da je tamošnji regionalni parlament odlučio da se 16. marta održi referendum o tome da li to crnomorsko poluostrvo treba da se priključi Rusiji.

Da na samitu u Briselu moraju biti „razmotrene političke sankcije protiv Rusije“, smatra i danska premijerka Hale Toring Šmit. Istovremeno, predsednik Francuske, Fransoa Oland kaže da treba zauzeti jasan stav prema Rusiji, razmotriti sankcije, ali „ići prema spuštanju tenzija i otvaranju vrata dijalogu“. I premijer Holandije, Mark Rute, založio se za „odlaganje sankcija kako bi se dala šansa deeskalaciji situacije“.

„Moramo da osiguramo direktne razgovore Rusije i Ukrajine. Zatim da pokažemo evropsku pomoć ukrajinskom narodu, kao i da pošaljemo jasnu poruku Rusiji da je ono što se dogodilo neprihvatljivo i da će imati konsekvence“, izjavio je premijer Velike Britanije Dejvid Kameron.

Konkretna pomoć Ukrajini i simbolične sankcije Rusiji?

Kako je nemačka kancelarka Anglea Merkel najavila, Evropska unija bi danas, u razgovorima u Briselu, ali i Rimu gde se ministri spoljnih poslova EU sastaju sa šefom diplomatije Rusije Sergejem Lavrovim, trebalo da usvoji zajednički stav o mogućim sankcijama protiv Rusije, ukoliko diplomatski napori i trenutni dijalog sa Moskvom ne daju rezultate. U Briselu se istovremeno može čuti i ocena da će EU i ovoga puta ostati na „simboličnim merama“ protiv Rusije, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera i najveći snabdevač gasom EU. Dodaje se da ni finansijski i industrijski centri EU, London i Berlin, nisu spremni da krenu putem oštrih sankcija prema Moskvi. Očekuje se da bi, pored jasne osude ruske intervencije na Krimu, EU mogla da suspenduje pregovore o viznoj liberalizaciji sa Rusijom i dubljoj ekonomskoj saradnji, i da zaprete novim merama ukoliko ne dođe do pomaka u političkom dijalogu.

Gotovo istovremeno sa odobravanjem paketa pomoći od 11 milijardi evra koji bi Ukrajina trebalo da dobije u narednih nekoliko godine kao podršku reformskom procesu u zemlji, EU donela je i odluku o zamrzavanju imovine svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, kao i bivšeg ukrajinskog premijera i 16 drugih ukrajinskih ministara i zvaničnika, a na osnovu optužbi za zloupotrebu državnog novca i korupciju. Te sankcije usvojene su na početnih 12 meseci, što bi trebalo da omogući novim vlastima u Kijevu da povrate proneverena sredstva.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković