Silovali na komandu | Politika | DW | 07.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Silovali na komandu

Najnovije vesti o slučajevima planiranog, grupnog silovanja u Indiji, bacile su svetlo na jednu instituciju koja još uvek vlada indijskim selom – seoskim savetima.

Subalpur je malo, zabačeno mesto, daleko do indijskih metropola. Do najbližeg velegrada Kolkate (bivša Kalkuta) ima više od 180 kilometara. Subalpur je mesto kakvih u Indiji ima na hiljade i za koje ostatak sveta najverovatnije nikad ne bi ni čuo. Međutim, nedavno je svet šokirala vest da je u Subalpuru jedna 20-godišnjakinja bila brutalno silovana od većeg broja svojih komšija. Još šokantnija je bila pozadina te vesti. Nesretna žiteljka Subalpurta silovana je zato što je tako odlučilo seosko veće koje je na taj način želelo da kazni ljubavnu vezu te devojke sa jednim mladićem koji ne pripada istoj nacionalnoj grupi. Policija je u međuvremenu uhapsila trinaestoricu osumnjičenih, a Vrhovni sud Indije je slučaj Subalpura okarakterisao kao „neverovatan".

Odbrana „tradicije“

Žene su najčešće žrtve odluka seoskih saveta

Žene su najčešće žrtve odluka seoskih saveta

Međutim, slučaj u Subalpuru i nije toliko „neverovatan“ ako se uzme u obzir poplava vesti o seksualnom nasilju koja u poslednje vreme stiže iz Indije. Ipak, slučaj Subalpura baca svetlo na jedan drugi, za Indiju karakteristični problem. Seoski saveti, iako pravno nelegalni, i dalje određuju svakodnevicu u još uvek pretežno ruralnoj Indiji. U seoskim savetima ne sede demokratski izabrani većnici, već žitelji sela koji iz tradicionalnih struktura bivaju postavljeni na čelo zajednice. Ti saveti u mnogim slučajevima rade i kao sudovi, i svoje komšije kažnjavaju ako prekrše neke od „tradicionalnih vrednosti“. A presude su ponekad, kao što se to može videti na primeru Subalpura, ostatku sveta neshvatljive. Stručnjaci beleže trend po kojem seoski saveti poslednjih godina donose sve drastičnije presude kada je u pitanju društveni život zajednice. To naravno najviše pogađa žene kojima se propisuju sve strožija pravila odevanja kao i mere poput zabrane posedovanja mobilnog telefona. Sve te mere bi trebale sprečiti „moralno propadanje“ u zajednici.

Nevladine organizacije, kao i organizacije za zaštitu ženskih prava, odavno kritikuju nagomilanu moć seoskih saveta čiji se moralni stavovi često poklapaju sa onima koje imaju radikalni talibani. Direktor Centra za socijalna istraživanja iz Delhija, Ranajana Kumari, smatra da je institucija seoskih saveta trebalo da nestane sa dolaskom demokratije u Indiju. Međutim, šta je nekoliko decenija demokratije u poređenju sa nekoliko milenijuma tradicije. „Ta tradicija se žilavo održava u životu u ruralnim područjima Indije“, kaže Kumari za Dojče vele. Dramatičan slučaj iz Subalpura pokazuje do koje mere su seoski saveti spremni da brane svoju moć. Ali taj slučaj nije retkost. „Presude“ tih saveta u kojima su pretežno muškarci, ne isključuju ni smrtne kazne, često za devojke i žene koje su „ukaljale čast“ porodice. Od oko 5.000 „ubistava iz časti“, koliko Ujedinjene nacije procenjuju da ih ima godišnje u svetu, jedna petina otpada na Indiju.

Protesti protiv učestalih silovanja u Indiji

Protesti protiv učestalih silovanja u Indiji

Feudalni sistem

Mešavina sistema kasti i još uvek raširenog, faktički feudalnog sistema u kojima žive ljudi na selu koji ceo život provode na zemlji veleposednika, doprinosi širenju moći arhaičnih seoskih saveta. No problem je, kako kaže Kumari, da ni zvanične vlasti u pravilu ne reaguju na sporne i nelegalne odluke seoskih starešina – sem ukoliko se ne radi o tako drastičnom slučaju, poput silovanja u Subalpuru, kada je vlada savezne zemlje Zapadna Bengalija morala da reaguje i najavi „hitno kažnjavanje odgovornih“. Međutim, stručnjaci poput Kumarija, sumnjaju da će visoke kazne koje očekuju počinioce, da promene situaciju. „Seoski saveti su jednostavno previše moćni tako da će se zločini nastaviti i dalje“, zaključuje Kumari.

Autori: Srinivas Mazumdaru / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM