Sigurne zemlje: Srbija, BiH i Makedonija | Evropa | DW | 06.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sigurne zemlje: Srbija, BiH i Makedonija

Nemačka vlada želi da ograniči broj potražilaca azila sa Balkana. Nove mere posebno će pogoditi Sinte i Rome. Opozicione stranke Levica i Zeleni optužuju vladu da „zagađuje klimu“ u zemlji.

Novim zakonom nemačka vladajuća koalicija koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Socijaldemokratska stranka (SPD) želi da proglasi Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu za takozvane sigurne zemlje i time da za njihove građane skrati postupak dobijanja azila. Nadležna institucija, Savezni ured za migracije i izbeglice bi onda po pravilu polazila od toga da su zahtevi za azil neutemeljeni. To znači da bi potražioci, uglavnom Sinti i Romi, u postupku provere zahtjeva morali da dokazuju da su u matičnim zemljama proganjani. U suprotnom mogu da budu proterani iz Nemačke. Tužba protiv takve odluke morala bi da se donese u roku od sedam dana. Kao sigurne zemlje važe sve države Evropske unije, kao i Gana i Senegal.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) je u svom obrazloženju ukazao da iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, od kada je 2009. i 2010. došlo do ukidanja viza za građane tih zemalja, u Nemačku stiže sve veći broj potražilaca azila. Trenutno jedna četvrtina svih zahteva otpada na državljane tih triju zemalja. Reč je migracijama čiji je razlog siromaštvo, što među nemačkim stanovništvom nailazi na sve više nerazumevanja. Odgovorna azilantska politika mora biti usmerena ka „velikoj spremnosti našeg društva da prihvati one kojima je zaštita zaista potrebna“, rekao je ministar unutrašnjih poslova, odbacujući time kritiku opozicije i humanitarnih organizacija.

Bundestag Thomas de Maiziere Bundeswehr Neuausrichtung 16.05.2013

Tomas de Mezijer: Trenutno jedna četvrtina svih zahteva za azil otpada na državljane Srbije, Makedonije i BiH

Albanija i Crna Gora takođe sigurne?

Nemačka je zemlja koja u okviru Evropske unije prihvata najveći broj izbeglica iz građanskim ratom pogođene Sirije. Nasuprot tome, u prošloj godini je od ukupno 22.000 potražilaca azila, pozitivan odgovor dobilo samo njih 60, a dodatnih 82 boravak u Nemačkoj pokušava da ostvari sudskim putem.

Bivša šefica stranke Zelenih Klaudija Rot od vlade je zatražila od vlade da ne stvara antagonizam između izbeglica iz Sirije i sa Zapadnog Balkana. Opozicioni Levica i Zeleni kritikuju pooštravanje prava za dobijanje azila, ali oni nemaju šanse da dobiju većinu u Bundestagu kako bi zaustavili usvajanje zakona.

Ministar unutrašnjih poslova De Mezijer naglasio je da u daljem postupku želi da pregovara i o tome da se i Albanija i Crna Gora kategoriziraju kao sigurne zemlje. Stranke Unije te namere podržavaju, ali koalicioni partner SPD do sada je pružao otpor. Zeleni i Levica vladi prebacuju da zanemaruje slučajeve povreda ljudskih prava u te dve balkanske zemlje i da nije preispitala sve raspoložive izvore za procenu stepena diskriminacije, pogotovo kada su u pitanju Sinti i Romi.

Oni predstavljaju najveći deo azilanata, a istovremeno su sve manje prihvaćeni i od stanovništva Nemačke, pokazala je jedna studija Univerziteta u Lajpcigu. Tako se 50 odsto građana izjasnilo za to da se Sinti i Romi oteraju iz gradskih centara, a 55 procenata ima problem s tim da se u njihovoj blizini nađu Sinti i Romi.

Levica: „Rastući anti-ciganizam

Predstavnica Levice za unutrašnjepolitička pitanja Ula Jelpke, ocenjuje da se radi o „rastućem anti-ciganizmu“ koji se dodatno raspiruje debatom o zloupotrebama prava na azil. Tu debatu, optužuje Jelpke, vode uglavnom stranke Unije. „Nemačka, međutim, nosi istorijsku odgovornost za Sinte i Rome koji su tokom vladavine nacista na užasan način bili proganjani“, rekla je predstavnica Levice.

Političarka stranke Zelenih Luize Amtsberg, optužila je vladu za „zagađivanje klime“. Ona se, kako je rekla, boji da zahtevi za azil građana iz triju zemalja, više neće biti temeljno proveravani, već da će se u brzom postupku odbijati. Političar SPD-a Ridiger Fajt, rekao je da nadležna savezna ustanova već odavno nije služba za odbijanje izbeglica, već da je zaista u stanju da proceni kome je zaštita potrebna. Vlada pored toga ukazuje i da su Srbija, BiH i Makedonija i u susednim zemljama, Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Austriji i Švajcarskoj, svrstane u tzv. sigurne zemlje.

Istim predlogom zakona kojim želi da umanji broj potražilaca azila sa Balkana, vlada želi i da poboljša šanse azilanata za pronalaženje posla. Oni bi tako već nakon tri meseca boravka u Nemačkoj trebalo da smeju da rade. Do sada su morali da čekaju devet meseci. Nakon tri meseca, postupak obrade zahteva za azil ionako bi trebalo da bude okončan, naglasio je ministar unutrašnjih poslova De Mezijer.