1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sigurne zemlje balkanske?

Nemački Bundestag proglasio je Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu za „zemlje sigurnog porekla“. To znači da će se zahtevi za azil državljana tih zemalja rešavati po skraćenom postupku.

Stavljanje balkanskih zemalja na spisak „bezbednih“ odavno se najavljuje kao ključni korak u borbi protiv lažnih azilanata. Bundestag je istog dana promenio i zakon o državljanstvu – deca stranaca sada će moći da imaju duplo državljanstvo, pod uslovom da su rođeni u Nemačkoj i da su osam godina živeli u toj zemlji ili šest godina pohađali školu pre 21. rođendana. Do sada su takve osobe morale da se odluče između pasoša Nemačke i pasoša zemlje svojih roditelja.

Doduše, kada se radi o promenama zakona o azilu, za to je potrebno dobiti i saglasnost i Veća nemačkih pokrajina, odnosno Bundesrata. A tu bi moglo biti problema, jer stranka Zelenih najavljuje otpor. Tim povodom je nemački ministar policije Tomas de Mezijer iz vladajuće Hrišćansko demokratske unije (CDU) izjavio da je vlada spremna da sasluša primedbe opozicije, ali da osnovni koncept neće biti promenjen.

Zidojče cajtung komentariše da je su rešenja koja je doneo Bundestag posledica političke trgovine – manji koalicioni partner Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) pristao je da glasa za pooštravanje zakona o azilu, da bi CDU Angele Merkel podržao izmene zakona o dvostrukom državljanstvu.

„Ova 'velika koalicija', velika je samo po imenu. Zapravo, kada se radi o politici prema izbeglicama i strancima, ona je u stvari mala i pravi sitničave i uskogrude zakone. Novi zakon o državljanstvu je sitničarski, mada jeste bolji nego onaj stari, ali ni izdaleka ne poštuje interese zajednice migranata. A nabusita je njihova odluka da izbeglice iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine neće dobiti azil samo zato što potiču iz tih zemalja. […] Ubuduće, ljudi koji izbegnu odatle mogu da kažu šta god hoće i da dožive šta god hoće – zakon je protiv njih. To je rešavanje problema promenom definicije, to je apsurdno, to je nedostojno pravne države. Zakonodavcima je svejedno to što su uslovi života za Rome koji se proteraju iz Nemačke na Kosovu katastrofalni. Za njih je važna samo izreka – daleko od očiju, daleko od srca.“

„Ili Sirija ili Srbija“

Nasuprot tome, list Ostiringer cajtung smatra da bi prevelika popustljivost prema siromašnim došljacima sa Balkana mogla da okrene javnost protiv svih izbeglica, pa i onih kojima je ugrožen goli život.

„Oko 51 milion ljudi u celom svetu trenutno se nalazi u izbeglištvu. To je najveći broj od Drugog svetskog rata. Svi znamo ugrožene regione: Avganistan, Sirija, Somalija. Od ukupnog broja, 86 odsto izbeglica dospeva u zemlje u razvoju ili u susede države koju su napustili. Ali tu su i mnogi koji žele u Evropsku uniju, ili da odu upravo u Nemačku.

Čini se da predsednik Nemačke Joahim Gauk tu ne vidi nikakav problem. On je početkom ove nedelje izjavio da Nemačka po tom planu ulaže mnogo truda, ali ne toliko mnogo, koliko se to nama ponekad čini‘. To je donekle tačno, ali nije baš fer kada se pogleda nemačka politika. Tokom 2013, azil je u Nemačkoj zatražilo preko 120.000 ljudi, u Italiji ih je bilo 28.000, u Francuskoj 66.000, u Velikoj Britaniji 30.000 i u Holandiji 17.000. Ukratko: Nemačka radi dosta, mnogo više nego drugi. I ta tendencija raste.

Oni koji žele da preuzmemo još više izbeglica iz rata u Siriji, trebalo bi da uvide da je neophodno proglasiti evropske države kao što je Srbija (gde je stopa dodeljivanja azila očekivano niska) za zemlje sigurnog porekla.”

Ustupak za desničare

Istovremeno, odeljak Hafington posta na nemačkom jeziku, tvrdi da se Bundestag poslužio „trikovima“ da bi prepustio ugrožene grupe sa Balkana sudbini.

„Nemačka ponovo panično pooštrava propise o azilu. Parlament se u četvrtak usaglasio oko zakona po kome će državnim organima biti lakše da pošalju kući potražioce azila iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Sa tim zakonom, oni gotovo nemaju šanse da nađu zaštitu u Nemačkoj. Vladajuća koalicija je tako pristala na ustupak desničarskim populistima i nacionalistima, koji već odavno upozoravaju na navodno sve veći broj socijalnih slučajeva sa Balkana. Romi i Sinti su tu posebno sumnjivi – oni navodno žele da se ‘ušunjaju’ u naš sistem socijalne zaštite.

Razlog za paniku je sledeći: vize za ljude iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine ukinute su pre par godina, i od tada je porastao broj potražilaca azila. U 2013, gotovo jedna petina svim potražilaca azila u Nemačkoj poticala je iz tih zemalja. Po pojedinim informacijama, taj udeo se povećao gotovo na jednu trećinu u prva tri meseca 2014.

Vlada Nemačke tvrdi da je većina ovih zahteva neosnovana i da dovodi do nepotrebnih troškova i napora. Istovremeno, veliki broj potražilaca sa Balkana ima stvarne probleme. Njih diskriminišu i ne poštuju njihova prava”, tumači ovaj list.

„Ugrožena egzistencija Roma“

„Po proceni organizacije za ljudska prava ProAzil, Makedonija, Srbija, i Bosna i Hercegovina su daleko od 'zemalja sigurnog porekla’. Predstavnici te organizacije tvrde da su etničke manjine i homoseksualci i dalje veoma ugroženi, i da su incidenti i rasistički napadi svakodnevna stvar. Po njihovim informacijama, progonjeni u ovim zemljama ne mogu da se nadaju pomoći policije ili pravosuđa.

Posebno teško je Romima. Ova organizacija tvrdi da su oni ‘tako duboko diskriminsani, da to može da ugrozi njihovi egzistenciju - prosečan životni vek Roma u Makedoniji je deset godina manji od prosečnog. Smrtnost novorođenčadi za Rome je više nego dvostruka’ Ta deca jedva i da imaju mogućnost da odlaze u školu, kaže ProAzil.

Opozicija je sa pravom potresena zbog pooštravanja zakona o azilu. Političarka iz Levice Ula Jelpke tvrdi da se diskriminacija Roma jednostavno ignoriše: ‘Nijedna zemlja ne postaje bezbedna, samo zato što ju je takvom proglasila nemačka vlada’. Šefica poslaničkog kluba Zelenih je ovaj potez ocenila kao neprikladan i neodgovoran. Ona kaže da vlada ne radi ništa da bi zaustavila diskriminaciju Roma na Balkanu. Ipak, izgleda to nije isuviše potreslo veliku koaliciju. Već se razmišlja o tome da se još balkanskih država proglasi za ‚bezbedne‘ – na primer Albanija ili Crna Gora“, završava svoj članak Hafington post na nemačkom.