„Sigurne“ balkanske zemlje?

Što se nemačke savezne vlade tiče, azilantima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije ubuduće bi trebalo otežati dolazak u Nemačku. Te tri zemlje vladajuća koalicija želi da proglasi za sigurne. Razlog za tu inicijativu je taj što se proteklih godina naglo povećao broj izbeglica iz tih zemalja: 2011. godine Nemačkoj je podneto oko 9.000 zahteva za dobijanje azila, dok ih je prošle godine registrovano više od 30.000. Među podnosiocima su pretežno Romi, koji zbog diskriminacije traži utočište u Nemačkoj.

Čak 99 odsto odbijenih zahteva

Manfred Šmit, predsednik nemačke Službe za migracije i izbeglice, kaže da se oko 99 procenata zahteva za dobijanje azila iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije odbija. „Zbog posla sa obradama zahteva iz te tri zemlje zapadnog Balkana mi nismo u mogućnosti da se na pravi način posvetimo ljudima iz Sirije, Avganistana i Eritreje, kojima je zaštita zaista potrebna“, kaže je Šmit. S obzirom na porast broja izbeglica i Hans-Ekard Zomer iz bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova zalaže se za usvajanje novog zakona. „Opštine su dovedene na granice svojih mogućnosti“, upozorava Zomer. Istog mišljenja je i profesor prava Daniel Tim, koji smatra da neizvestan položaj Roma na Balkanu nije razlog za traženje azila. „Pravo na azil nije mesto na kome se rešavaju društveni i ekonomski problemi matičnih zemalja.“

Drugačijeg mišljenja je frankfurtski advokad Rajnhard Maks. On je uveren da je novi zakon suprotan nemačkom ustavu, kao i da krši evropsko pravo. Da bi se jedna zemlja proglasila za „sigurnu“ nije dovoljno reći da u njoj nema progona. Mnogo je važnije dokazati da građani zaista imaju zaštitu od progona i diskriminacije. Vladajuća koalicija nacrtom zakona to nije postigla. Karin Varingo iz romske organizacije Chachipe ističe da obim diskriminacije u sve tri balkanske zemlje ponekad prelazi u teško kršenje ljudskih prava.“ Nemačka vlada pojednostavljuje stvari time što površno ocenjuje zakone u tim zemljama“, kritikuje Varingo i dodaje da je problem što se ti zakoni samo selektivno sprovode.

Deset ušteđenih minuta

Pravilo o „sigurnim zemljama“ uvedeno je 1993. godine, kada je Nemačka pooštrila svoj zakon o azilantima. U sigurne zemlje trenutno se ubrajaju sve zemlje Evropske unije, kao i Gana i Senegal. U slučaju da se i Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija proglase za sigurne, to neće značiti da građani tih zemalja više neće moći da podnose zahteve za dobijanje azila. Nemačka služba za migracije i izbeglice i dalje će biti obavezna da lično sasluša svakog podnosioca zahteva. Međutim, oko deset minuta će se uštedeti za obrazloženje zašto je zahtev odbijen, kaže Šmit i dodaje da će nova odredba olakšati rad zaposlenika njegove službe. „U svim zemljama koje su proglašene za sigurne registrovan je pad broja zahteva za dobijanje azila.“