„Sigurne“ balkanske zemlje? | Evropa | DW | 24.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Sigurne“ balkanske zemlje?

Nemačka vlada nastoji da tri balkanske zemlje proglasi za sigurne kako bi se sprečio dolazak tzv. „lažnih azilanata“. Pojedini stručnjaci upozoravaju da ta ideja nije ustavno opravdana.

Što se nemačke savezne vlade tiče, azilantima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije ubuduće bi trebalo otežati dolazak u Nemačku. Te tri zemlje vladajuća koalicija želi da proglasi za sigurne. Razlog za tu inicijativu je taj što se proteklih godina naglo povećao broj izbeglica iz tih zemalja: 2011. godine Nemačkoj je podneto oko 9.000 zahteva za dobijanje azila, dok ih je prošle godine registrovano više od 30.000. Među podnosiocima su pretežno Romi, koji zbog diskriminacije traži utočište u Nemačkoj.

Čak 99 odsto odbijenih zahteva

Manfred Šmit, predsednik nemačke Službe za migracije i izbeglice, kaže da se oko 99 procenata zahteva za dobijanje azila iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije odbija. „Zbog posla sa obradama zahteva iz te tri zemlje zapadnog Balkana mi nismo u mogućnosti da se na pravi način posvetimo ljudima iz Sirije, Avganistana i Eritreje, kojima je zaštita zaista potrebna“, kaže je Šmit. S obzirom na porast broja izbeglica i Hans-Ekard Zomer iz bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova zalaže se za usvajanje novog zakona. „Opštine su dovedene na granice svojih mogućnosti“, upozorava Zomer. Istog mišljenja je i profesor prava Daniel Tim, koji smatra da neizvestan položaj Roma na Balkanu nije razlog za traženje azila. „Pravo na azil nije mesto na kome se rešavaju društveni i ekonomski problemi matičnih zemalja.“

Drugačijeg mišljenja je frankfurtski advokad Rajnhard Maks. On je uveren da je novi zakon suprotan nemačkom ustavu, kao i da krši evropsko pravo. Da bi se jedna zemlja proglasila za „sigurnu“ nije dovoljno reći da u njoj nema progona. Mnogo je važnije dokazati da građani zaista imaju zaštitu od progona i diskriminacije. Vladajuća koalicija nacrtom zakona to nije postigla. Karin Varingo iz romske organizacije Chachipe ističe da obim diskriminacije u sve tri balkanske zemlje ponekad prelazi u teško kršenje ljudskih prava.“ Nemačka vlada pojednostavljuje stvari time što površno ocenjuje zakone u tim zemljama“, kritikuje Varingo i dodaje da je problem što se ti zakoni samo selektivno sprovode.

Deset ušteđenih minuta

Pravilo o „sigurnim zemljama“ uvedeno je 1993. godine, kada je Nemačka pooštrila svoj zakon o azilantima. U sigurne zemlje trenutno se ubrajaju sve zemlje Evropske unije, kao i Gana i Senegal. U slučaju da se i Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija proglase za sigurne, to neće značiti da građani tih zemalja više neće moći da podnose zahteve za dobijanje azila. Nemačka služba za migracije i izbeglice i dalje će biti obavezna da lično sasluša svakog podnosioca zahteva. Međutim, oko deset minuta će se uštedeti za obrazloženje zašto je zahtev odbijen, kaže Šmit i dodaje da će nova odredba olakšati rad zaposlenika njegove službe. „U svim zemljama koje su proglašene za sigurne registrovan je pad broja zahteva za dobijanje azila.“