1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Signal EU Beogradu

Odluka samita Evropske unije u Briselu da uputi pozitivan signal Beogradu nije doživljena kao neko iznenađenje, jer je ona bila dugo i brižljivo pripremana od austrijskog predsedništva EU. Ali, i u nekoj vrsti konsultacije sa Beogradom. Jer, i bez jučerašnjeg katastrofalnog poraza fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore na svetskom fudbalskom prvenstvu, Beograd je u poslednje vreme bio suočen sa takvom serijom svih mogućih neuspeha da se svaki dobronamerni posmatrač, na kraju, morao zapitati: kakve bi to posledice moglo da proizvede po ljude u Srbiji? Psihološle, političke i ostale.

Budući da general Mladić još nije pronađen i uhapšen, prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, Crna Gora se proglasila nezavisnom državom, iako je Koštuničina vlada priželjkivala drugačiji ishod tamošnjeg referenduma, a diplomatski proces i pregovori o Kosovu se, očigledno, ne odvijaju na način na koji bi to javnost u Srbiji želela. Stoga i činjenica da je dobar deo građana, koji su nekada glasali za stranke demokratske i proevropske orijentacije u Srbiji, danas duboko razočaran, i da kaže kako na sledećim izborima uopšte neće glasati, verovatno povećava šanse nacionalističkih stranaka, poput Srpske radikalne Stranke, čiji su prvaci postali sve agresivniji, da u udaljavanju Beograda od Evropske unije vide i neke svoje političke šanse.

Inače, uoči samita EU predsednik Srbije Boris Tadić je telefonom razgovarao sa kancelarom Austrije, Vofgangom Šiselom i tom prilikom je, takođe, bilo govora o potrebi da se javno istakne podrške evropskim perspektivama Srbije, budući da Srbija - kako je tom prilikom naglasio predsednik Tadić - "poseduje demokratski potencijal da bude faktor stabilnosti na Balkanu". Uostalom, čini se da je i nedavni susret srpskog premijera Koštunice sa ruskim predsednikom Putinom, podstakao svojevrsne diplomatske spekulacije da bi Srbija, kao evropska zemlja, koja drži ključ stabilnost Balkana, mogla da se okrene i nekim drugim moćnim svetskim centrima izvan EU ako bi njeni interesi, posebno kada je Kosovo u pitanju, bili ozbiljno ugroženi i ako bi se Srbija zbog toga, objektivno, našla u izolaciji. I, to je - čini se - ubrzalo spremnost za nalaženje načina da se odnosi Srbije i EU što pre poprave barem tamo gde je to sada moguće kako bi se ponovo naglasila evropska perspektiva Srbije.
Iako predstavnici Kancelarije vlade u Beogradu za pregovore sa EU potvrđuju da se politika EU prema Srbiji, u suštini, neće menjati, barem kada je u pitanju uslov koji se zove puna saradnja sa Hagom, oni ističu da je reč o vrlo pozitivnom signalu koji je upućen Beogradu. Pri tome se naročito misli na formulu, koju je predložio komesar Oli Ren, a prema kojoj bi Brisel na neki način pomogao Beogradu da što pre ispuni i skine s dnevnog reda haški problem. Ali i na skori početak pregovora o ublažavanj viznog režima, koji treba da počnu već u septembru. Jer to je politički, možda i najosetljivije pitanje. Zato što i izborne šanse stranaka koje zagovaraju evropsku orijentaciju u Srbiji, sada mogu umnogome da zavise od tretmana ovdašnjih građana u dugim redovima za vize, koji oni smatraju ponižavajućim i diskriminatorskim.

  • Datum 17.06.2006
  • Autor Stevan Niksic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8QB
  • Datum 17.06.2006
  • Autor Stevan Niksic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8QB