"Sećanje, odgovornost, budućnost“

Fondacija „Sećanje, odgovornost, budućnost“ je prošle godine isplatila oko 9 miliona evra. Trećina novca iskorišćena je za humanitarne projekte u deset zemalja. Martin Salm, predsednik ove fondacije, mnoge projekte je lično propratio. Tako je u jednom moskovskom predgrađu posetio jednu ustanovu u kojoj se jednom nedeljno sastaju žrtve nacionalsocijalizma kako bi razgovarali o svojim sudbinama:

„Dolaze nekadašnji prinudni radnici koji su dobili obeštećenje od naše fondacije. Tu su i nekadašnji ratni zarobljenici koji nisu dobili nikakvu odštetu, a ima i onih koji su bili zatočenici staljinističkog Gulaga. Ovaj okrugli sto, koji posećuju i mladi ljudi, važan je zbog toga što starijima potvrđuje da su njihove životne priče i danas važne“.

Dvostruke žrtve

Slične ustanove postoje u brojnim istočnoevropskim zemljama i državama nastalim na tlu bivšeg Sovjetskog saveza. Martin Salm kaže da je najgora bila sudbina ratnih zarobljenika koji potiču iz Sovjetskog saveza i koji su se vratili u svoju zemlju da bi tamo bili optuženi za kolaboraciju sa okupatorom. Ti ljudi su tako drugi put postali žrtve. Neki od njih su čak ponovo završili u radnim logorima.

„Tek posle pada Berlinskog zida i nestanka Sovjetskog saveza omogućeno je da se povede razgovor o ovakvim pojavama. Isplate fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“ znatno su doprinele rehabilitaciji tih ljudi u sopstvenim zemljama. Isplate su bile simbolične, ali taj simbol je bio značajan za pomirenje ljudi sa njihovom sopstvenom sudbinom“.

Na konferenciji o holokaustu u Pragu i Terezinu, gde je bio i zloglasni nacistički logor, Martin Salm će imati prilike da prezentira program „Sećanje, odgovornost, budućnost“. Smatra se da je ima još oko 2,5 miliona živih nekadašnjih zatočenika radnih logora.

Autori: Kristijan Erdej / Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević