Severno more sve toplije

Povodom presude Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu da Lisabonski ugovor nije u suprotnosti sa nemačkim ustavom, ali da bi trebalo ojačati ulogu Bundestaga u donošenju odluka na nivou EU, list Zidojče cajtung piše:

„Problematično je što se u mnogim reakcijama u Briselu na odluku Karlsruea polazi pre svega od toga da ona ne sprečava brzu ratifikaciju Lisabonskog ugovora. Međutim, taj ugovor nije cilj sam sebi, iako „profesionalni Evropljani“ veoma rado koriste kao borbene pokliče pojmove kao što su „protivnik Lisabona“ ili “evroskeptik“.

Presuda iz Karlsruea je u dobrom smislu evroskeptična. Njom se upozorava na pomalo tajnu rekonstrukciju nacionalne države od strane egzekutive koja često politiku koju smatra ispravnom predstavlja i kao politiku kojoj nema alternative. Svakako da je opširno obrazloženje presude za običnog građanina podjednako nerazumljivo kao i ugovor iz Lisabona. Međutim, čini se da je presuda izraz osnovnog raspoloženja u zemlji i da ga podržava argumentima: Evropska unija je dobra, ali ne toliko dobra da se ne bi moralo pripaziti šta se radi“, piše „Zidojče cajtung“.

Rehabilitacija "ratnih izdajnika"

Na vanrednoj sednici u avgustu nemački parlament trebalo bi – u skladu sa presudom iz Karlsruea - da usvoji propratne zakone uz Lisabonski sporazum. Međutim, kako se očekuje, na sednici će Bundestag paušalno rehabilitovati sve koji su tokom Drugog svetskog rata od nacističkog režima bili osuđeni zbog „izdaje u ratu“. List Manhajmer morgen smatra da je to trebalo odavno učiniti, jer većina osuđenih nisu nikakvi izdajnici, nego patriote, a list Noje osnabriker cajtung komentariše:

„Odavno je nesporno da je nacističko pravosuđe bilo nepravedno. Međutim, uprkos tome do danas su ostale na snazi mnoge skandalozne presude. Jedna iz te kategorije je i osuda zbog takozvane „ratne izdaje“.

Vojnici koji su pod tom optužbom osuđeni i pogubljeni i danas su, pravno, kriminalci i nisu rehabilitovani. To je neprihvatljivo. U stvari, delikti nisu imali nikakve veze sa izdajom – bilo da je bila reč o pokušajima spasavanja Jevreja, pomoći ratnim zarobljenicima, posedovanju letaka sa antinacističkim porukama ili samo kritičkim zabeleškama u ličnom dnevniku. Osuđeni su se pre svega rukovodili moralnim ili političkim motivima. Krajnje je, dakle, vreme da se to konačno prizna i da se ponište nepravedne presude kao što je to već učinjeno u slučajevima osuđenih za dezerterstvo i za odbijanje vojne službe.

To su najzad shvatili i u strankama Unije, mada im je i dalje teško. Problem nije u tome što bi sumnjali u ispravnost odluke koja se mora doneti, nego u pravcu iz koga je potekla inicijativa – pokrenula ju je stranka Levica. A njoj Unija ne bi da priušti nikakav politički uspeh. To je politički razumljivo, ali ne sme biti razlog da i dalje budu na snazi presude koje su suprotne principima pravne države i koje je odavno trebalo poništiti“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Islamska veronauka u nemačkim školskim klupama

Od idućeg leta u škole u najvećoj nemačkoj saveznoj zemlji Severnoj Rajni – Vestfaliji uvodi se nastava veronauke iz islama. U ovoj zemlji, inače, živi milion i po od preko četiri miliona muslimana u Nemačkoj. Tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Shvatanje države i vere u islamu je sasvim drugačije nego u zapadnim demokratijama. Samo prinicipi evropske kulture – odvajanje države i vere, podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, ravnopravnost polova i sloboda pojedinca – mogu biti okvir u koji se takva nastava mora uklopiti. Zato je ispravno što će se nastava veronauke iz islama održavati na nemačkom jeziku i biti pod kontrolom školskih vlasti.

Istina, biće potrebno još izvesno vreme dok se ne obezbedi dovoljan broj kvalifikovanih nastavnika. Za početak, mora se izaći na kraj sa onima koji su već tu. Možda je dobro što je većina turskog porekla. Turska je, istina, veoma islamska zemlja, ali - ne samo prostorno - veoma daleko od Pakistana, Avganistana ili Saudijske Arabije“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Nemci se kupaju i u svom moru

Minhenski list Zidojče cajtung, pod naslovom „Severno more postaje Sredozemlje“, bavi se promenom klime i piše:

„Na obali nemačkog mora u punom je jeku sezona kupanja – temperatura Severnog mora dostiže 19 stepeni – uprkos relativno hladnom i vetrovitom moru, voda je toplija nego u protekloj deceniji. Tako se nastavlja trend koji traje već 22 godine – u prošlom veku bilo je uobičajeno da se tople i hladne faze u Severnom koru smenjuju u ciklusima koji su trajali između osam i 12 godina. Međutim, od 1987. godine traje topla faza. Naučnike posebno čudi što je zagrevanje izrazito u dubljim slojevima mora i pri dnu voda je za dva stepena toplija od višegodišnjeg proseka. Na dubini od 40 metara temperatura sada iznosi 13 stepeni – prosek za 20. vek je 11.

I dok se kupači raduju, posledice za lokalni biljni i životinjski svet su kobne. Zbog rasta temperature opada količina kiseonika u vodi što neke vrste, na primer bakalare, primorava da se sele na sever. Morske biologe brine i što zagrevanje mora utiče na lanac ishrane. Naime, larve i mlađ bakalara više ne nalaze organizme za ishranu tako da je ova ionako ugrožena vrsta time izložena dodatnoj opasnosti“, piše „Zidojče cajtung“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević