1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Severni Kavkaz pod pesnicom Kremlja – uzalud

Severni Kavkaz je region napravljen od više republika. Među njima je i Čečenija. I dok Kremlj ima svoje ljude u upravama regiona, ne jenjavaju pokreti otpora koji hoće nezavisnost. Tu Moskva nije imala dobru politiku.

Moskva ima pogrešnu politiku prema pobunjenim republikama

Moskva ima pogrešnu politiku prema pobunjenim republikama

U Čečeniji nema mira i pobuna se nastavlja. Čečenski predsednik Ramzan Kadirov potpuno samovoljno vlada kavkaskom republikom, kaže Čečen koji je pre pola godine izbegao u Nemačku i ne želi da mu se pominje ime:

„Situacija je katastrofalna. Nema ni pomena o stabilnosti. Otmice su svakodnevne, a svako na koga se namere optužen je za bilo šta: ili si separatista, ili terorista, ili vehabija. Ko izda drugoga dobija nagradu od pet do šest hiljada dolara. I stalno se pojavljuju novi pripadnici pokreta otpora koji se bore protiv Rusije i za nezavisnost Čečenije“, kaže ovaj izbeglica.

Za pripadnike pokreta otpora pravi neprijatelj je u Moskvi. To je mišljenje i čečenskog političara u izbeglištvu Ahmeda Zakajeva. On je devedesetih godina bio ministar u čečenskoj vladi, danas živi u izbeglištvu u Londonu:

„Rusko rukovodstvo je odgovorno za sve što se dešava u Čečeniji i na severu Kavkaza. Ramzan Kadirov je pod apsolutnom kontrolom Kremlja. Kadirov ne čini ni jedan korak koji bi mogao da izazove sumnju u lojalnost njegovom patronu Putinu. Kadirov je dobio vlast da u Čečeniji čini šta želi. Zauzvrat, kune se u večito prijateljstvo Čečenije i Rusije. Naša borba za nezavisnost nastaviće se sve dok ne bude nađeno rešenje kojim će biti zadovoljni i Čečeni i Rusi“, kaže Zakajev.

Rusi ne prestaju sa progonom

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov

Zakajev se inače zalaže za čečensku nezavisnost mirnim putem i osuđuje nasilje. Moskva ga je prvo sumnjičila za terorizam, ali sada je neočekivano došlo do kontakata predstavnika vlasti sa njim. Zakajev govori o zahtevima koje je postavio:

„Prvo, Rusi bi morali da izruče leševe uglednih Čečena kako bismo sami mogli da ih sahranimo; drugo, morali bi da oslobode oko 20 hiljada Čečena koji su u ruskim zatvorima u najtežim uslovima; treće, da prekinu progon pripadnika pokreta otpora koji su još u Čečeniji. Pošto ruske vlasti nisu ispunile ta tri zahteva pregovori su prekinuti.“

Zakajev sada pokušava da organizuje Čečene u izbeglištvu i organizuje svetski kongres na kome bi bio postavljen zahtev za nezavisnošću. Ali Čečeni u izbeglištvu su pasivni i mnogi žele samo jedno: mir. Iz straha, pretpostavlja Zakajev i kaže: „Teror, nasilje, zastrašivanje – metode koje namesnici Kremlja koriste u Čečeniji utiču i na ljude u izbeglištvu.“

Na sledećoj strani:

Aleksandar Hloponin – šef Kavkaza

Medvedev i Putin – dve paralelne Rusije