Sevap je isti, sve ostalo su nijanse

Za muslimane u Nemačkoj, kao i u celom svetu, Kurban-bajram je najveći praznik. Međutim, za oko četiri miliona muslimana u Nemačkoj klanjem kurbana počinju problemi. Naime, klanje životinja bez prethodnog ošamućivanja u Nemačkoj je zabranjeno, što dovodi do podeljenih mišljenja. Udruženja za zaštitu životinja navode da to predstavlja nasilje nad životinjama. Za neke muslimane ošamućivanje je „haram“ (greh), a za druge sasvim prihvatljivo i ne kosi se sa verskim propisima.

Klanje uz pomoć elektro-šoka i pneumatskog pištolja

Prof. Mustafa ef. Hadžić je član Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj i Saveta za fetve u Nemačkoj, ogranka Evropskog saveta za fetve. “Pripadam umerenom krilu shvatanja islamskih propisa i smatram da je važno da životinja pre klanja pokazuje znakove života”, kaže Hadžić.

Nemačka policija, sanitarna inspekcija i veterinarska služba u poslednjih nekoliko godina usko sarađuju u sprečavanju klanja životinja u verske svrhe bez ispunjavanja propisanih uslova. Onaj ko vrši klanje bez dozvole, može očekivati novčanu kaznu u iznosu i do 25.000 evra. Toga je svestan i Fevzi Kiracti koji je iz Turske u Nemačku došao pre 16. godina.

“I ove godine koljem kurban na jednoj farmi čiji je vlasnik Nemac. Sa prijateljima i rodbinom sam kupio kravu koju žrtvujemo u ime Alaha. Postoji mogućnost da izvršim uplatu u nekoj od humanitarnih organizacija ili u svom džematu i da to oni urade bez mog prisustva. Međutim, Bajram je porodični praznik i želim da i moji članovi porodice osete blagodati ovog praznika”, kaže Kiracti.

Zbog strogih zakonskih pravila, mnogi se odlučuju za opciju uplate kurbana kod neke od institucija ili humanitarnih organizacija koja će to obaviti po verskim propisima. Međutim, i to je mač sa dve oštrice: da li je nagrada kod Boga ista, bez obzira koliko smo novca izdvojili za kurban?

Vrednost kurbana se meri iznosom novca

“Vrednost kurbana se meri iznosom novca koji je izdvojen iz našeg privatnog budžeta. Nije bitno gde se obavlja klanje. Potrebno je da je to urađeno sa čistom namerom, da je novac pošteno zarađen i da se meso pravilno distribuira u sredinama u kojima se ono deli”, kaže Mustafa ef. Hadžić, bivši profesor Medrese u Visokom i slikovito objašnjava: “Činjenica je da je veća nagrada kod Boga onog ko je izdvojio više novca. Međutim, nagrada odgovara realnim mogućnostima osobe. Možda će osoba koja je za kurban izdvojila polovinu svog kućnog budžeta imati veću nagradu od onog ko ima desetine hiljada evra, a za kurban je izdvojio nekoliko evra više od prve osobe koju sam naveo”.

Finansijski faktor je po svemu sudeći i razlog zašto dve trećine kurbana, čije klanje organizuje Merhamet u Nemačkoj, stiže iz Australije, a ne iz BiH. Naime, cena kurbana koji se kolje i doprema iz Australije je 119, a iz BiH 179 evra. Posredstvom Merhameta ove godine će u BiH javnim kuhinjama, siromašnim i domovima za nezbrinutu decu i domovima staraca, biti poslano više od 800 kurbana.

Cilj kurbana, što u prevodu sa arapskog jezika znači “žrtva pomoću koje se približavate Bogu i ljudima”, jeste da draži i slasti Bajrama, verskog praznika, osete i siromašni. Da li je klanje obavljeno lično, uz pomoć stručnog lica ili je uplaćen kako bi neko drugi to obavio u vaše ime, skoro da i nije bitno jer “sevap (dobro delo) je isti, sve ostalo su nijanse”.

Autor: Mehmed Smajić

Odg. urednica: I. Ivanović