Sepsa - opasnost koja se može suzbiti

Prema informacijama dostupnim hamburškom magazinu, hiljadama pacijenata koji su u bolnici dobili sepsu mogao je da se spasi život – da nisu prekasno dobili lek. Do sepse često dolazi posle operacija i to često bude posledica upale pluća ili infekcije mokraćnih kanala. U principu, svaka otvorena rana može biti kapija za ulaz bakterija u organizam. Ima slučajeva u kojima je za tako nešto dovoljna i ogrebotina. Posledica infekcije je postepeno otkazivanje krvotoka. Lekari mogu da se tome suprotstave medikamentima, a telu obolelog je potrebna i velika količina tečnosti. Ukoliko odbrana od bakterija – u nekim slučajevima i gljivica – ne uspe, organi mogu da otkažu, što dovodi do smrti pacijenta.

„Nova, još neobjavljena studija sprovedena u Jeni pokazala je da upravo tretman antibioticima, koji može da spasi život, često dolazi prekasno. Mnogi od oko 150.000 pacijenata koji u Nemačkoj tokom jedne godine dobiju sepsu, prekasno dobijaju antibiotike. Istraživanjem je obuhvaćeno 40 bolnica – ispostavilo se da je nešto manje od trećine pacijenata dobilo lek u prvom satu od pojave simptoma trovanja krvi. A lekari tvrde da je upravo taj prvi sat presudan, odnosno, da stopa preživljavanja tokom prvih 60 minuta iznosi 80 procenata. Šansa da se preživi opada sa svakim sledećim satom tako da u periodu između prvog i trećeg sata ona iznosi 70 odsto. U 12 odsto slučajeva je terapija antibioticima počinjala tek posle 12 sati; to je faza koju preživi tek svaki peti pacijent. Posle 24 sata od sepse umire devet od 10 pacijenata.“ Špigel citira rukovodioca studije Konrada Rajnharta, koji procenjuje da bi u Nemačkoj pravorvemenom intervencijom moglo da bude spaseno pet do 10 hiljada pacijenata godišnje.

A Frankfurter algemajne cajtung piše o jednoj drugoj studiji koja je pokazala da su i „kasni prevremeni porođaji riskantni po decu“. Kasni prevremeni – to bi značilo dve do tri nedelje pre očekivanog termina za porođaj. List piše da su takva nedonoščad do sada izmicala preteranoj pažnji lekara. “Za razliku od ekstremnih slučajeva beba teških do kilogram čiji razvoj nije stigao ni blizu faze zrele za porođaj, bebe koje su rođene dve do tri nedelje ranije uvek deluju mnogo robusnije. Međutim, taj utisak vara, prenosi neonatolog Kristijan Poets sa Univerzitetske klinike u Tibingenu. Studija koju je sproveo sa svojim kolegama bavila se posebno bebama rođenim između 34. i 37. nedelje trudnoće. U pogledu kriterijuma kao što su smrtnost, oštećenja mozga, oboljenja ili kasniji uspeh u školi, pokazalo se da svaki dalji dan proveden u majčinoj utrobi donosi boljitak.”

“Rizik da bebe rođene između 34. i 37. nedelje obole od paralize zbog oštećenja nerava u mozgu je tri puta veći od rizika koji postoji kod dece rođene u predviđeno vreme. Ukoliko se dete rodi između 32. i 36. nedelje, u odnosu na zrele porođaje se udvostručava mogućnost da takvo dete ponavlja razred. U Nemačkoj 20 odsto novorođenčadi dolazi na svet dve do tri nedelje pre očekivanog termina, a pet procenata se rađa četiri do šest nedelja ranije. S obzirom na rezultate pomenute studije, postaje problematična praksa da se, ukoliko je planiran carski rez, on obavlja dve nedelje pre predviđenog termina rođenja deteta. U SAD se već radi na konceptima koji će omogućiti da se bebama koje “žure” omogući duži ostanak u majčinoj utrobi. Na jednoj američkoj klinici je zabranjeno da se trudnoće završavaju ranije od nedelju dana pred predviđeni termin porođaja; tamo je broj novorođenih kojima je trebao intenzivan medicinski tretman, primetno smanjen.”

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović